Gistav Flober

Gistav Flober (fr. Gustave Flaubert) je francuski književnik koji je stvarao u doba realizma. Rođen je 12. decembra 1821. a umro 8. maja 1880. godine. Njegov otac bio je renomirani načelnik hirurgije. Gistav je pripadao buržoaskoj klasi - prema kojoj je često ispoljavao svoj prezir.

Floberov život, međutim, nije baš rano izašao iz ustaljenog obrasca: školovao se isprva u Ruenu, a 1840. godine se preselio u Pariz, da studira pravo. Nije bio oduševljen niti gradom – što može iznenaditi lakoverne pristalice kulta Pariza, kao ni izučavanom oblašću – što ne može iznenaditi ama baš nikoga. Nakon šest godina i jednog epileptičnog napada, napokon je napustio Pariz i studije.

Putovao je po Bretanji, i nomadstvo mu se toliko dopalo da se 1849. zaleteo čak do Bliskog istoka, a 1858. se zaputio u daleku Kartaginu, da prikuplja materijala za roman Salamba. Sedamdesetih je počeo rat sa Prusijom, pa je nivo veselja u Floberovom životu naglo opao.

U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju. Često bi proveo čitav dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna.

Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce; od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.