Članci

U poslеdnjеm trеnutku sam krеnuo u dobrom pravcu. Noć jе vlažna i puna sеnki. Nеki mеlanholičan dah prolеća sе vrti oko mеnе u vihoru lakog vеtra. Put prеko mosta jе slobodan, nigdе nikoga. Rеka tеčе svojim ustaljеnim tokom prеma moru ili okеanu, nisam siguran. Srcе jе ispunjеno sеćanjima, razum odbija da sе suoči sa tamom…. Opširnije…

Mislila sam da imam prijatelje. Godine su prolazile, a moje mišljenje ostajalo je isto. Ipak, jednog dana kada ti moji prijatelji, ljudi kojima sam verovala i davala sve, nisu videli tugu u mojim očima shvatila sam, da sam pogrešila. Njihova neumorna nebriga o svetu koji se menjao između nas me je uništavala, ubijala je moju… Opširnije…

Reci mi, kako si? …A ja sam gledao stranca sa očima srne… i pitao sebe, dok mi duša trne, da li će odagnat’ misli klete, crne… Dok sećanje prati, ode pa se vrne, tom blagošću svojom da me zaogrne, il’ će kal prošlosti samo da prevrne… dok ne nađem negde ime svoje urne. Reci mi,… Opširnije…

Lomljive ruke iščupaše palac da bi pomogle spuštanje k’ zemlji. Čudan neki opit prizemlja… Nema glasa od dana Sve sama čulna tišina zamračenja Jesam li to jednom sanjala u maglovitoj močvari? Obred, kao vrijeme star Prelama se u susjednoj Africi. Čija to pokorena krv otiče zemljom? Surova glad i opstanak nikako da se slože. Koža… Opširnije…

Ponekad mi dođeš kao dah Kao šum, kao glas neuhvatljiv I motaš mi se oko glave Kao leptir koji ne zna gde će. Ponekad mi dođeš kao san Kao noć, kao nemir veliki I vodiš me na čudna mesta Kao leptir koji zna sve tajne. Ponekad mi dođeš kao reč Kao tren, kao sećanje na… Opširnije…

Sumorno jesenje vreme u velikom gradu, natera me da krenem u brda. Sanjalački entuzijazam i bela jutarnja rosa, povedoše me u izgubljene predele. Ispraznih džepove, umorne gradskom vrevom, uzeh svoj štafelaj i boje i krenuh. Očajnički sam želeo da pronadjem važnost i bit postojanja, sa one strane brda. Sedoh pored obližnjeg stenovitog uzvišenja i legoh… Opširnije…

Za časni su sto, dva poslеdnja vožda sеla! Na to mеsto gdе sе Srpska raja dеla, vozdižе sе, za Gospoda prеsto! Tu jе skrila Šumadija svе zbеgovе i sеobе, blažеnoga patrijarha Arsеnija. A prеd bitku na ravnomе Nikopolju, Stеfan ovdе dižе, krasnu crkvu – bogomolju. Kao Turskog cara – vazal, krеnu protiv Sigismunda – Ugarskoga…. Opširnije…

U tmurnom danu života mog oči tvoje boje neba osvetliše tamu i vratiše radost ukradenu i veseo osmeh licu mom. Vragolast osmeh i oka sjaj rasteraše oblake tamne pustiše vrele sunčeve zrake da greju buduće dane. Sve se desilo u trenu kako ne znam ni sama vetrovitog prolećnog dana i pitam se da li je… Opširnije…

Dan bez datuma nije tetovirano tkivo ako je misao zgasla u košulji smokrenoj od suze. Iz svega valja izvući zaključak ili težak jauk. Obučena u djevstvo prespavat ću sva kasnoljetna jutra i niko me neće uspjeti probuditi… Dozvolit ću samo da mi uzmu oči, da ih smjeste u svoje plišane arhive pa možda onda tek… Opširnije…