Priče i pesme

02.11.2017 — "ENERGIJA" Inspiracija, želja ,strast, I vera unutar i van mene… dug put i vožnja mojim venama kroz drvo života sada se se pruža ... energija u moći sa vetrom govori … Oslušni zvuk koji oblake silinom svojom razdvaja i posmatraj ptice što u pesmi svojoj žive… udaraju u stene i svoja krila lome … nema boli …samo naj... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Postoji muskarac za kog bih se odmah udala, po cijim bih mislima lutala, neko kome bih bila zena ona Prava,za sva vremena. Postoji muskarac kojim bih se ponosila, cije bih prezime rado nosila, neko sa kim bih zivot prozivela, onaj kom bih se beskrajno divila. Postoji muskarac u zivotu mom sa kojim zelim ljubav i dom, onaj o kome sam nekada mastala kom bih vise,no ikom prastala. Postoji muskara... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Ako me jednom ne bude iz nekog od milion razloga koji postoje obecaj mi jedino moje... Da ces se sastaviti, ustati i dalje nastaviti, da ces se boriti, da te bol nece umoriti. Ako jednom nestanem, da postojim prestanem, nemoj brinuti zato sto nisi mogao naslutiti i molim te,nemoj se na mene ljutiti... Kao sto mozes predpostaviti, necu te samog ostaviti... Ako jednom budem morala da biram izmed... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Telefon je uporno zvonio,ja se uporno nisam obazirala na to.Videla sam ko me zove i to je bilo sasvim dovoljno da bih ignorisala.Znala sam da će biti uporan,ali sam znala da sam ja oduvek bila za nijansu upornija. Stigla je prva poruka. Zatim druga. Brisala sam ih ne čitajući. Treću sam otvoril... -Da li je moguće da te toliko ne zanima šta imam da ti kažem? I nju sam obrisala u nadi da nakon ... → Čitaj dalje

31.10.2017 — I da sam imala priliku da mu kažem sve što osećam,ne bih to učinila...Svejedno bih ga ispratila hladnim pogledom i stegnutim srcem. Pogled je razneo njega,a moje srce mene... I treba mi tako... Ne žalim me...Čak se više ni ne ljutim na sebe... Davno sam prestala da se borim...Davno sam i njega od sebe pustila... -Samo jedna tvoja reč može preokrenuti tok čitave naše priče...-rekao je.. Ćutala ... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Pre par godina bila sam jako bolesna...Dijagnoza je bila postavljena kasno i svi,pa i ja sama sam sumnjala da je ozdravljenje moguće...Bolovi su verovatno počeli pre,a ja sam u završnoj fazi razvijanja svoje bolesti priznala da boli...A bolelo je...I tek kako je bolelo... Najpre je sama misao bolela,kidala već pokidano na najsitnije komade.Dah je često zastajao od tupog bola u grudima u kojima... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Treba biti zahvalan, to je važno! Važno je za onoga koji daje, važnije od onoga što daje. Al mnogo je teže biti zahvalan nego li davati. Daš jednom ili više puta, može se izbrojati, zahvalnost ne može. Ona traje, traje duže od onoga što si dobio. Razlike su velike, pa ipak ne mogu jedno bez drugoga. Ili mogu? Ono što se daje ima neku vrednost, može se proceniti. Zahvalnost ne može. Ona je ne... → Čitaj dalje

27.10.2017 — Ulica je moja - ulica smrti. Gledajući kroz prozor vidim život što nas čeka vidim svaki tužni odlazak kroz niti čipke bijele što crnu boju tuge i plač te moj pogled zaogrne.. Mnogi tu sada tiho spavaju evo spremam se poći i ja, zaželjeh svima laku noć do novoga dana kako za koga.. Svi ćemo jednom zajedno u tome domu biti gdje kažu zvijezde ljepše sjaje uz... → Čitaj dalje

24.10.2017 — Ako bih pisala pjesmu, napisala bih je o tebi. Tebi koji se skrivaš u hladu hrastova i udišeš čisti šumski slavonski zrak Đuke Begovića... Tebi djetetu prirode.. Tebi bih pisala pjesmu o očima poput žirova i stasa jablana, o radišnosti seljaka i uma staroga lisca.. O srcu bećara, o osmijehu zlatnih polja.. O pjesmi veprova i kukavica.. Tebi pi... → Čitaj dalje

23.10.2017 — Želim da sam sa tobom na kraju sveta. Gde nas ljudi ne poznaju. Gde ti mogu na glas reći koliko te volim. Gde te mogu u javnosti bez problema grliti i ne obazirati se ni na šta. Gde bi ležali na obali mora, slušali šum predivnih talasa i gledali najlepše zrake zalaska sunca. Kako bi to bila lepa realnost. I držala bih te za ruku. I milovala kosu. Ljubila... → Čitaj dalje