Odlomci, poezija, proza i drugi tekstovi…
Pade u sred dana noć, sveza mi želje u čvor. Poljubih čelična vrata napravljena od inata. Smejem se sebi. Ovome što sam sada. Ovome što vidim najjasnije u mraku. Ne umem da brinem, ni da plašim se visine. Samo želim da otvorim teška vrata istine. Autorka: Sonja Josipović
Jedno smrznuto srce šćućurilo se pokraj slabašnog plamena, drhtavo, otvorenih vena iz kojih tiho teče krv ka tebi, Zar ne vidiš tu reku? Jedno promrzlo srce snage, na izmaku. A noć sve jače steže omču oko arterija, a svetlo beži daleko od oka. I nije to mrak, koliko je to tuga, i nije to svetlo… Opširnije…
Iza zavese nemirnog sna trapavo i tužno odmiče dan. U jednom motivu radoznalosti, prestaješ da dišeš i osećas me. U danima nevidljivog mira, isparaš pukotine mojih zidina, znak ili pečat, znaci su gneva, oktava shvatanja u talasima emotivnih razapinjanja. U razigranim, krhkim, staklenim kuglama obasjanim noćima, osvetljenim gradovima… Sjaj što prsti u dugim zimskim noćima…… Opširnije…
Dugo sam prebivao na vrhu, na tom mestu, pesnika blizu oblaka, blizu nedorečenih htenja, iznad divlje obale, mnogih brodoloma, slikarevog platna. Na Jaglikinom vencu, odakle puca pogled, na nepreglednu pučinu. Tu pored stare vetrenjače s Van Gogove prelepe slike, jecala je pod naletom vetrova, stara vetrenjača. A ja ?! Pod njom sam dugo pisao stihove… Opširnije…
Zalutah među ljude, među vreme i njegove mere. Ni sam ne znam kako sam doplivao do ovog ostrva. Zalutah među reči što sa svačijih usana pršte, poput jeftinih prskalica sumnjivog porekla i kvaliteta. I tražim duž ovog ostrva nekoga ko ume da ćuti kao ja, nekoga ko ume da vidi i reči skrivene iza usana…. Opširnije…
Drugim krajem Beograda Reka Dunav tiho teče Noseći sa sobom Miris vode, cveća, algi. Nekad miluje i umiva Nekad plavi i potapa Ali uvek jednako Omamljuje, zadivljuje. Posle kratke stanke zbog selidbe, Evo mene opet na keju, Drugačijem ali sličnom Dok priroda Suncem i mirisima Opija sva živa bića Svet je opet rasterećen Zaljubljen i… Opširnije…
Moj drug Viktor jе pеsnik vodе dok pod svеtionikom brodovi u daljini brodе. Pučinе i mnoga mora svе u stih mеćе u pеsmе od kapi sazdanе i onе drugе jačе i vеćе. I kad sе svеtlo mеsеca lagano gasi obala utihnе u san i pеsma u knjizi skrasi. Moj drug pеsnik kroz prstеn žеlja glеda… Opširnije…
Sećaš li se ulice kroz koje smo prolazili u prve predvečerne sate, pijani od stihova, koje smo govorili u kafeu pesnička priča. Crvenog vina? Kao zalaska sunca na dalekom horizontu. Andrea sećaš li se? Dok je stari kapetan Rolf pripovedao priče sa daleke pučine. I ubeđivao da je sever jedino pravo mesto, gde bi otpočinuo… Opširnije…
Прилички кисељак, последња недеља августа 2020. Данас се у часној породици старине Милоја спрема свечани ручак; најмлађи унук Никола полази сутра у први разред. У предшколској групи је био најбољи, одлично већ говори енглески и немачки, од предмета највише воли Булову алгебру и програмирање… па се надају да ће и даље бити успешан ђак. Ићи… Opširnije…
Dani bez tebe sve teži postaju Ostavljaš tugu, u mom životu nesklad Meni još samo sjećanja ostaju Život ide dalje, nikad više k’o nekad. Tražim tišinu, rimu što ti pristaje Biram prave riječi, tako ih je malo Pitaš za noć, bez tebe svaka ista je Kazaljke čujem iako vrijeme je stalo. Umoran od svega snagom… Opširnije…
