Priče i pesme

02.12.2015 — Kao nikad dosad volim, opet usnama reči te čarobne mi hode. Kao nikad se smešim očima što u mojim ogledalo traže. Kao nikad se zagrljaju radujem i kao nikom ruku ti držim. Kao ni u čijim, u tvojim se uzdasima pronađem i kao nikad ni u čemu, u tvom se imenu sakrivam. Kao nikad nikoga nebom te svojim zovem i kao nikad dosad strahu ja leđa okrećem… ... → Čitaj dalje

24.10.2015 — Не знаш ти ништа о мени, не знаш ништа о ранама мојим, романтичном сетом о очима судиш, Ти бринеш бригу о ранама својим. Моји су ожиљци без хируршког шава, На моја су плећа слетеле птице, У снове ми смрт све чешће сварти, А јава губи и боју и лице... не знаш ти ништа о мени, о кидању душе, док војнички стојиш, у очима мојим стену Ти видиш у својима небо у црно ... → Čitaj dalje

19.10.2015 — Силом прилика повриједим се на прелазу годишњих доба. Промјена времена мијења и распоред ствари у мом ормару. И распоред ствари у мојој глави…Цијели дан, ево, слажем књиге. Претурам погледима по старим посветама, заборављеним римама… И пронађем те тако. Једва дишеш, једва постојиш. Затрпан си међу гомилом изблиједелих успомена, усамљен, притиснут заборавом, препуштен на... → Čitaj dalje

19.10.2015 — Својим гласним смијехом надјачавао је и пјесму славуја, рушио планине, надмудривао вјетрове…Био је љепши и од прољећа. Његов поглед био је топлији од сунчеве свјетлости, ријечи њежније од свиле…Ех, тај занесењак! Срљао је у даљине. Нехајно газио преко цвјетних пољана, неопијен мирисом шареног цвијећа које је усправно стајало, чекајући да му се поклони…Шепурио... → Čitaj dalje

19.10.2015 — Слегне раменима кад је питају. Одмахне руком и некуд жури. Заледиле је тешке ријечи, смрзли је сви недосањани снови, охладили дани без љубави. Не жели ништа да каже, не жели ништа ни да памти. Кад бар не би имала шта. И често је питају, и често жури… Изгуби се негдје у непрегледним даљинама да прикрије седеф у очима који би рекао више од иједне ријечи… ... → Čitaj dalje

05.10.2015 — Затворим очи и чекам Да из неких далеких светова дође сећање И обоји моје сиво платно Бојама, које више немају име ни значење... Затворим очи и чекам Да се сетим изговорених речи И твог лица које изненађено трепери, Да се сетим, свих важних и неважних ситница... У чаробном стварању дела... што живот беше наш.... Невидљивим кистом обојено, твоје и моје време Имал... → Čitaj dalje

04.10.2015 — Сретох те поново, Љубави моја, и видех птице, на танкој жици Сретох те поново Љубави моја, к'о страдалу војску у страшној бици. И труба је свирала... за победе неке, за дане пораза, Љубави моја, за снове о срећи, већ давно далеке кад рекох ти тихо, да само сам твоја .... Сретох те поново, без речи, без срца И не знадох тада, да живот је стао, ја пружих руке ка облаку бело... → Čitaj dalje

04.10.2015 — Ех, да.... Може проћи неколико живота А ја ти не могу објаснити ни показати Које боје је подрхтавање срца И како звуче искре у очима мојим И како љубав, плави моје биће Може се Сунце помрачити Месецом, који је променио путању, а ветрови могу подићи сав песак Сахаре, Нећеш знати и нећеш схватити космичку олују душе, која ме теби води... И може проћи читава вечно... → Čitaj dalje

03.10.2015 — Срећа је била бескрајна, дуга Када на свет дошла си ти, Као и љубав, чекана нежна Цвет у сред зиме, над којим се бди... И расла си приметно, а стасала нагло К'о пролећна киша, што прене из сна, У очима мојим, још увек си дете, Ал' ево , већ жена, што хоће и зна... Ти знаш да волим те, мајчински нежно, У очима детињим игра ти смех, Девојчицу малу, на свом... → Čitaj dalje

21.09.2015 — На таласу путујем до мирне луке, Кад нежно ме загрле твоје руке, плаветнило мора узме ме целу, Тонем и израњам, на твоме телу На длану ти нестајем ко пахуља бела па оросим косу и врх твог чела уз музику нежну, те меке звуке опет ме врате твоје руке И као да није део нас Тај загрљај буде место за спас За тренутни мир, среће тренутак У великом мору, тек бели облу... → Čitaj dalje

Pratite nas i preko Vibera! [ X ]