Priče i pesme

21.07.2015 — И све се то опет на исто своди, по вољи је оног ком је мање стало, док једно се игра, друго безусловно воли, док једно само узима, друго све је дало. И зна да потраје то мучење право... Јер док срцем се гледа тад слепе су очи, и све то користи оно којем је мање стало, јер друго није свесно да без првог ће моћи. Али дође време кад се очима прогледа, тад оно друго ... → Čitaj dalje

21.07.2015 — Почео сам страшно да мешам боје. Све ми некако, из неког разлога, вуку на зелено. Онакво зелено... Каква је боја твојих очију. → Čitaj dalje

21.07.2015 — Сећам те се. Видео сам те на станици, чекала си воз ка кући. Бела хаљина, тек изнад колена и твоја смеђа коса како ветар је носи. Држала си књиге у руци. Окренула си се, али ниси ме видела. Ја сам журио негде где нико не иде... Ни сам не могу да се сетим где? Пројурио сам, али сам те упамтио. Од свих уморних људи, сивила и безличности, лако ти је било да зрачиш. Ма сијала си! Сањао сам... → Čitaj dalje

21.07.2015 — Може да постоји само једна жена и само једна љубав и само један живот и само једна жеља... Може да постоји само наше време и само наша песма и само наше речи и само она и само ја... Може да постоји само наша љубав и само наш загрљај и само наш уздах и само наших очију сјај... Ништа више нема осим ње и мене, осим њених и мојих руку, осим њене и моје постеље, осим њених ... → Čitaj dalje

21.07.2015 — Себи сам рекао збогом, растао се као човек са човеком, обукао најбоље одело, закључао врата за собом. Више себи нећу доћи, да се убеђујем да останем немам воље, бићу добро, у то нема сумње, само без себе најбоље ћу проћи. Од себе до себе заметнућу траг у случају да једном почнем да се тражим, поставићу замке, подићи зидове, новом мени онај стари није драг. ... → Čitaj dalje

21.07.2015 — Ставио сам у новине урамљен оглас:  "Поклањам срце". Ко се први јави, за џабе га добија. Нека са њим ради шта год хоће, нека га носи, нека га чува ил' нека га прободе. Бесплатно је, нисам слагао! Ко би још за половно платио? Трошено је, волело је често, разбијано, па опет састављано. Ко нема своје, нека га узме. Трајаће му таман колико треба, уз њега бесплатно даје... → Čitaj dalje

21.07.2015 — Пусти ме да маштам. Не говори ми ништа својим гласом што ме подсећа на љубав. Не љуби ме у образ, то није место где желим да ме љубиш. Не померај усне које пале ватру у мени. Не додируј ме рукама по коси, могу да полудим. Пусти ме да маштам! Пусти ме да маштам како лежим поред тебе, тако близу да осећам откуцаје твога срца. Не ради ништа, не скрећи ми мисли са себе саме. ... → Čitaj dalje

12.07.2015 — Odavno Te nema. Izgubila sam Te negdje između jave i sna. I srce mi više nema isti otkucaj. Koraci mi nemaju isti put. Pogledi su nekako prazniji. Tišina preglasna je. Dušu dajem da zaboravim. I ćutim, predugo Te ćutim! Skrile su se negdje riječi. Ne znam kako da Ti kažem… Ne umijem ni da Ti pišem. Sapliću se moja slova već dugo i od njih uvij... → Čitaj dalje

03.07.2015 — Kosovo je živa bajka gde se rodi moja majka sred izvora Belog Drima rodno mesto Vitomira gde nam slavni Lazar pade i Turcima stvori jade k Ravanici danas pođoh, skrenuh s puta, u Rudare dođoh. → Čitaj dalje

30.06.2015 — Tvojim imenom pišem najljepše riječi našeg jezika. Ti si: Sreća, Osmijeh, Radost, Zagrljaj, Poljubac, Ljubav… Ti si svaka moja misao. Pravim Te od slova. Biram ona najljepša. Nižem ih u bisere. Onda ih obavijem oko vrata kao šal od najčistije svile. I svi Ti se dive. Žele Te, traže, ali nema cijene! Na moru sam Te pravila od pijes... → Čitaj dalje