Na kraju, stigli smo i do nas, do te bolne tačke koju nismo smeli ni da pipnemo.
Zagrljajima smo jedno drugom čuvali teskobu koja je naša tela sada pretvorila u dve praznine.
Otreznili smo se od one žestoke flaše ljubavi koju smo bez razmišljanja popili naiskap.
Danas smo željni vode sa nekog drugog izvora, one koja najbrže zaceljuje rane mamurluka.
Na kraju, stigli smo i do nas…Do te bolne tačke u koju smo se pretvorili…
Do svih onih pitanja na koja ne znamo odgovor, a nagrizaju nam usne poput januarskog mraza.
Ćutimo…Jer naši pogledi su se ispričali…
Stojimo, jer predugo smo hodali bez putokaza i cilja.
Do nas…Konačno smo stigli do nas…
Do one poslednje niti što nas je vezala, ali je pukla.
Do one poslednje tačke koja se stavlja na kraju priče.
Danas, umesto ćutanja, jedno od nas će reći „zbogom“.
Danas će umesto stajanja neko ipak otići sa mesta na kom smo konačno stigli do nas…
Autorka: Sonja Josipović
