Znala sam da negde postojiš,
da se kriješ u toj gomili praznih ljudi,
znala sam da čekaš trenutak kad ćeš izvući
iz mene onaj stari zaboravljeni osmeh…
I nežno sasvim tiho
ući u odaje moga srca
ali zašto sad…
Sad kad naše oči nemaju budućnost
Sad kad naše ruke stoje čvrsto vezane
Sad kad bi hteli sve a nemamo zaprevo ništa…
I zato idi..
Idi pre nego što stigneš
idi i ne okreći se za mnom
idi…
A meni je dovoljno samo da znam
da negde ipak postojiš ti…
Da te čuvam u srcu mom,
i zagrlim u snovima kad nemam kog…
Autor: Beli cvet
