Jedan razlog

Jutro se obijalo o zidove sobe. Senka je otvorila kapke, sasvim rasanjena kao u po bela dana, ali noge nisu htele da joj skliznu niz krevet. Pogledala je u mobilni telefon, bilo je 6 sati. Neko je vreme zurila u plafon, a zatim ponovo sklopila oči. U tom joj se prikazala crvena lopta kako poigrava po sred crnila, prizvana niotkuda. Toplina tela sačuvana pod jorganom odvukla je nazad u san. Sanjala je nešto, otvorila oči i zaboravila šta. Ponovo je pogledala na sat, bilo je podne. Okrenula se na stomak i prigrlila jastuk. Glava joj je postajala sve teža, a jastuk tvrđi. Ponovo je sklopila oči. Nije bilo sna. U tom svom ličnom mraku u misli su joj nadolazili Puškinovi stihovi, koje je naučila u srednjoj školi. Stigla je do pola Tatjaninog pisma, kad je u hodniku zazvonio telefon.
“Neka zvoni”, pomisli Senka.
Zvr, zvr, zvr…
”Mama je baš uporna danas”, promuca.
Opet tajac u glavi, telefon je utihnuo, a ni stihova nije bilo. Pažnju joj je okupiralo belo stopalo, koje je virilo iz pokrivača. Zapravo, ne stopalo, već crveni lak na prstima. Izgubivši fokus, ponovo je sklopila oči i počela da tone. Ko zna koliko bi to propadanje u tu veliku rupu potrajalo da nije osetila pritisak u donjem delu stomaka. Treptaj među nogama. Opet treptaj, jedan, pa drugi... Pokušala je da ne razmišlja o tome. Zavrtela se oko svoje ose i šćućurila na levi bok, skupivši kolena i stegnuvši mišiće svog međunožja. Pogled je opet pao na sat, bilo je 13,30 časova. Pritisak je postajao sve jači, i već ga je bilo nemoguće izbaciti iz glave. Okrenula se na desni bok i stavila desni dlan među noge. To je u neku ruku pomoglo, ali samo na kratko, više ga ni stezanje mišića ni čvrsto pritisnuti prsti nisu mogli umiriti. Gotovo, pomisli. Uspravila se i za tili čas našla na nogama, spremna da započne dan.
I tog je jutra dovoljno volela sebe da ustane iz kreveta.

30.12.2015

KNJIGE na VELIKOM popustu!
Veliki broj novih naslova na popustu do 50%. Kupite knjige već po ceni od 269 dinara! Pogledajte ponudu ►

Pročitajte još i...