Tišina dugo već moje uši para,
na usnama riječ se odavno smrzla.
Oči suza danima umara..
Da mi te ukrade tuga prokleta se drzla.
I ne daju mi da te tražim.
Da ti ime zovem u gluvoj noći.
Da pomenom tvojim svoju tugu ublažim.
I slažem samu sebe da ćeš ipak doći..
I ne tražim ja mnogo živote od tebe sada.
Samo da mu glas jos jednom čujem.
Da se uvjerim da mi više dušom ne pripada.
I poslednji put obraz njegov svojim pomilujem.
Autorka: Marina Stojanović
