Ponos…
O tome ti govorim.
O tom dubokom tunelu
što privlači kao magnet,
truje kao otrov u cirkusu od srama,
na bini od očaja.
Ne bira lica kad slama,
udara tako da suze peku.
Ponos…
Zato krijem suze svoje.
Zato kažem, dobro je!
Ali kad teku suze tvoje, one
što se sada roje.
Suze koje kriješ, iza osmeha.
To lice tražim, otkrij ga!
Autorka: Vesna Lačković
