Teska bolest

Autor: Dragana Prica
Pre par godina bila sam jako bolesna...Dijagnoza je bila postavljena kasno i svi,pa i ja sama sam sumnjala da je ozdravljenje moguće...Bolovi su verovatno počeli pre,a ja sam u završnoj fazi razvijanja svoje bolesti priznala da boli...A bolelo je...I tek kako je bolelo... Najpre je sama misao bolela,kidala već pokidano na najsitnije komade.Dah je često zastajao od tupog bola u grudima u kojima se od silne patnje pojavila praznina.Otupela,slomljena,bez osmeha i bilo čega osim sećanja dugo sam bolovala...Dugo je trebalo,ali sam preživela.Od ljubavi još niko nije umro,pa nisam ni ja...Ali da sam ga teško preživela...Priznajem.. Nakon dosta vremena nastavila sam dalje.Dala sam sebi reč da sam tada volela toliko i zaklela se da nikada više neću...I nisam... On je iznova i iznova nalazio načine da me nadje,ja sam iznova i iznova bila šokirana njegovom pažnjom,pojavom,pričom,iznenadjenjima kojima nikada nije bilo kraja.Pojavljivao se postepeno,pokušavajući da u mom životu pronadje svoj mesto... Ja sam mu se nekako,bez obzira na šok,uvek radovala.Pojavljivao se na mestima na kojima ni u najluđim snovima ne bih pomislila da ću ga sresti.Dolazio je u neke moje "svetove",iako nikada nisam ni slutila da bi mogao biti tu.I uvek je nastupao kao da je sasvim normalno što je baš tu i što je baš mene sreo,jer je po mene i došao i uvek bi sasvim prirodno otvarao vrata kola da udjem i vodio me u šetnje,vodio samnom razgovore koji su prijali oboma i smejao se mojim izjavama,objašnjavanjima,dogadjajima od kada nije bio tu pa do ponovnog dolaska... Nijedno od nas kraj sebe nije imalo nikog,a mi nikada nismo imali jedno drugo.Slutio je da sam ga nekada davno volela,ja sam znala da sam mu bila posebna,najveća mala stvar na njegovoj duši... Ostavljao me je samu,a ja sam ga puštala,a onda bi se kroz godinu,dve,sasvim normalno,u sred noći stvorio na mojim vratima,pozvao me,došao,posedeo pola sata koje bi proveli u priči i otišao.Prelazio bi mnogo kilometara za samo tih pola sata i meni nikada nije bilo jasno...Čemu? Ali prijalo je nakon mog ozdravljenja... Tako je bilo i pre par dana.Najavio je svoj dolazak kratkom porukom i došao...Tek tako...A ja?Pa recimo da sam po ko zna koji put,posle ko zna koliko godina,još uvek nenaviknuta na takve njegove poteze,umalo pala u nesvest.Ali došao je,i smejali smo se,pričali,sećali,radovali... -Znaš li da sam ja tebe jednom jedva preživela... -Ma hajde mala,nisam ja tako težak...-rekao je skrenuvši pogled u kom je bilo kajanja i straha... -Odlično ti znaš koliko si po mene bio težak,samo si ćutao.A i ja sam... -I šta ćemo onda?-upita smešeći se... -Ništa,sta bi sada mogli?Ostaje mi samo još da se naviknem na ove tvoje dolaske koje mi priredjuješ kako koje godine... -A ja da se odviknem od tog tvog osmeha i potrebe da te vidim barem jednom u tih par godina... ...I ponovo je otišao nakon pola sata,sat.Poljubio mi čelo,zagrlio jako i pustio...Otišla sam...Davno sam ga preživela da ne bih otišla...Preživela ga jesam,ali ozdravila od njega bojim se da neću skoro...
31.10.2017

KNJIGE na VELIKOM popustu!
Veliki broj novih naslova na popustu do 50%. Kupite knjige već po ceni od 269 dinara! Pogledajte ponudu ►

Pročitajte još i...