Tišina je, tiše!

U sutonu tom nestajemo, kao ptice što žure natrag u vrt,
taj suton što bio nam je dom, malena je slika na zidu mog tela.
Sve ono kad udahnula sam životom, bolje da bila je smrt,
da bojala sam se ko srna, da nestajala sam ko pahulja u jutra bela….

Hoćemo li želeti da sećamo se jednog dana nas?
Ti u toj tišini, dok guši te muzika koju gasio bi u glavi,
ali tu ćeš ti i naći jedini svoj spas,
jer jedan ton te uništi, dok drugi te slavi.

Bolje da glumela sam poznu, staru jesen, umornu od leta,
da bila sam ko grm u kom sam krila sve tajne prolaznika,
da ležala sam u travi poput nekog cveta,
Il ličila na lutku, možda nekog očajnika.

I da za kraj bar znam ti sve to reći, a već nas dele korka par.
Da taj suton smestim u uzdah jedan, dva... Ma i više!
Da saspem ti u lice sve ko mali dar,
ali iz tišine, ja prelazim u tiše...

21.03.2016

KNJIGE na VELIKOM popustu!
Veliki broj novih naslova na popustu do 50%. Kupite knjige već po ceni od 269 dinara! Pogledajte ponudu ►

Pročitajte još i...