Arhimudovi zakoni (aforizmi)

Ko nije čuo za Raboša Rakijavelija, pitaće se –kakvo je to ime?! Većina će shvatiti da je reč o pseudonimu, pa će početi da odgoneta značenje. Aha, reći će , to je onaj što u RABOŠ udara recke, tj. zapisuje što RAKIJA VELI. Moram odmah reći da su takvi čitaoci na pogrešnom tragu: nisu ovo misli iz pijane glave. Štaviše, Raboš se gotovo uopšte ne bavi problemom alkoholizma, iako ne izbegava tzv. opšte teme, (lažistina, glupost, lopovluk, seks, alkohol). Jedan od retkih aforizama te vrste je: «Od pijane glave strada vino». Raboš Rakijaveli zapravo sasvim trezveno, (uz primenu humorističkih sredstava), razmišlja o ozbiljnim aspektima života i smrti. On , recimo, misli: «U životu je važno učestvovati». I potom: «Svoju smrt niko nije doživeo». U tome misaonom krugu, valja razmotriti i ove satirične zaključke: «Ljudi su prihvatili Darvinovu teoriju, zato što im je lakše da se vrate na drvo, nego u raj». «Povratak prirodi ne mora da bude povratak na drvo». «Ko brzo misli, pre i do gluposti stigne». Savremeni voditelji naroda u bolji im život, na krilima demokratije,u svakodnevnim seansama i ritualima, nude obilje povoda za satirično promišljanje, a tome izazovu ne odoleva ni takav mislilac kakav je Rakijaveli. Njegove opservacije nadilaze prizemnu politiku i njenim nositeljima, (i nositeljkama), prikačuju repove sprdnje.