Crvena zemlja

Crvena zemlja
Oblast:Beletristika
Izdavač:Laguna
 Odlomak iz knjige

Sadija, baka glavnog junaka ovog romana, Mehmeta Duraka, ima naizgled čudnu želju koja se pretvara gotovo u porodični vic: traži da bude sahranjena u Srbiji. Ona želi da se obračuna sa svojim poreklom i napusti „crvenu zemlju“, kako simbolički naziva kraj u kojem njena doseljenička familija živi u Turskoj. Mehmet, u želji da pobegne od nesrećne ljubavi prema susetki Mirsadi, pristaje da ispuni bakin zavet. Tako će Sadija večito počivalište zaista naći u Srbiji, a glavni junak Crvene zemlje mesto za život u Srebrenici, odakle je njihova porodica poreklom. 

Mehmet se zaljubljuje u Biljanu, koleginicu sa večernjeg kursa, ali i ta ljubav ostaje neuzvraćena. Ipak, uspeva da zasnuje porodicu sa drugom ženom i deluje kao da je ipak uspeo da nađe mir. Osim toga, Srebrenica diše punim plućima: privreda grada napreduje, lokalno obrazovanje se razvija, neguju se prijateljstva koja ne obraćaju pažnju na versku pripadnost, zabava, provod, ašikovanja posvuda... Deluje kao da ništa ne bi moglo da naudi miru i blagostanju. Međutim, na lica dojučerašnjih prijatelja i suseda rat navlači neprepoznatljive maske koje u svakom od njih nose i tragične unutrašnje promene. Događaji nezaustavljivo vode ka surovoj završnici...

Lidija Klemenčič je napisala hrabar i ideološki nepristrasan roman o jednoj od najbolnijih tačaka novije balkanske istorije. Ako je prvi deo Crvene zemlje kadar da zabavi čitaoca, finale knjige nikoga neće ostaviti ravnodušnim. U svakom slučaju, pred nama je roman gde je čitaočevo poistovećenje sa likovima i radnjom neminovno.

Besplatno pročitajte odlomak iz knjige "Crvena zemlja".

KNJIGE na VELIKOM popustu!
Veliki broj novih naslova na popustu do 50%. Kupite knjige već po ceni od 269 dinara! Pogledajte ponudu ►

Komentari čitalaca o knjizi "Crvena zemlja"

Upišite komentar...

Lidija Klemenčič, biografija

Lidija Klemenčič rođena je u Ljubljani 1968. godine. Posle završene srednje prevodilačke škole radila je u porodičnom restoranu, zatim kao prevodilac za nekoliko međunarodnih organizacija (UN, OEBS) u Bosni od 1996. do 2000. Radila je kao prevodilac i u fabrici „Viskoza“, kao administrativni sekretar Fabrike traktorskih kočnica iz Loznice, a bezuspešno je pokušavala da se bavi i trgovinom.  U izdanju „Zavoda za udžbenike“ iz Beograda objavila je knjigu Hoću da budem dete (2007) u okviru edicije „Moja priča“. Živi u Loznici.... Pročitajte opširnije ►

Knjige iz istog žanra