Fotografija
Reč autora:
Društveni sukobi svojom brojnošću, raznovrsnošću svojih oblika i snažnim emocijama koje ih prate neodoljivo privlače pažnju javnosti, i to kako šire, tako i one naučne. Poslednjih decenija mnogo se govori i piše o novoj naučnoj disciplini, koja se formira upravo zarad proučavanja i rešavanja sukoba, pa se zato tako i naziva: „rešavanje sukoba” (Conflict Resolution) ili „upravljanje sukobima” (Conflict Management). Istovremeno, doprinos sociologije i sociologa istraživanju sukoba jeste poprilično potcenjen. Štaviše, taj doprinos biva često sveden na Marksovo poimanje klasne borbe, što predstavlja potpuno neopravdano redukovanje socioloških uvida kada se radi o problemu društvenih sukoba.
Upravo je ta zanemarenost socioloških nalaza o sukobima bila jedan od motiva koji su nas opredelili da u poslednjih nekoliko godina deo svoje naučne aktivnosti posvetimo baš ovoj temi. To smo uradili na dva načina: prvo, prikazivanjem ideja jednog broja mislilaca, od kojih većina ne pripada „glavnom toku” (mainstream) sociologije; drugo, istraživanjem određenih društvenih sukoba na načine koji su nam bili dostupni u datim okolnostima. Rezultate našeg rada u jednom manje-više zaokruženom obliku predstavljamo čitaocu u ovoj knjizi, a sve u nadi da ćemo, makar i samo malo, doprineti osvetljavanju ove izuzetno složene i osetljive društvene pojave. Kao autori osećamo potrebu da zahvalimo recenzentima, izdavaču, a pre svega odgovornom uredniku prof. dr Urošu Šuvakoviću, bez kojih ovo delo ne bi ugledalo svetlo dana.
Mart 2018.
Društveni sukobi svojom brojnošću, raznovrsnošću svojih oblika i snažnim emocijama koje ih prate neodoljivo privlače pažnju javnosti, i to kako šire, tako i one naučne. Poslednjih decenija mnogo se govori i piše o novoj naučnoj disciplini, koja se formira upravo zarad proučavanja i rešavanja sukoba, pa se zato tako i naziva: „rešavanje sukoba” (Conflict Resolution) ili „upravljanje sukobima” (Conflict Management). Istovremeno, doprinos sociologije i sociologa istraživanju sukoba jeste poprilično potcenjen. Štaviše, taj doprinos biva često sveden na Marksovo poimanje klasne borbe, što predstavlja potpuno neopravdano redukovanje socioloških uvida kada se radi o problemu društvenih sukoba.
Upravo je ta zanemarenost socioloških nalaza o sukobima bila jedan od motiva koji su nas opredelili da u poslednjih nekoliko godina deo svoje naučne aktivnosti posvetimo baš ovoj temi. To smo uradili na dva načina: prvo, prikazivanjem ideja jednog broja mislilaca, od kojih većina ne pripada „glavnom toku” (mainstream) sociologije; drugo, istraživanjem određenih društvenih sukoba na načine koji su nam bili dostupni u datim okolnostima. Rezultate našeg rada u jednom manje-više zaokruženom obliku predstavljamo čitaocu u ovoj knjizi, a sve u nadi da ćemo, makar i samo malo, doprineti osvetljavanju ove izuzetno složene i osetljive društvene pojave. Kao autori osećamo potrebu da zahvalimo recenzentima, izdavaču, a pre svega odgovornom uredniku prof. dr Urošu Šuvakoviću, bez kojih ovo delo ne bi ugledalo svetlo dana.
Mart 2018.
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments