Fotografija
Ova knjiga predstavlja nastavak knjige „Beograd mog detinjstva 1928-1941”. Već je u toj knjizi Milan Pajević pokazao zanimljiv dar za uklapanje jedne životne priče u veću priču o sudbini jednog grada, države i naroda. Pre svega o sudbini jednog društvenog sloja, a to je građanstvo, ili srednja klasa. Pajević pripada srazmerno malobrojnim Srbima koji su treća ili čak po ženskoj liniji (po očevoj majci) peta generacija školovanih ljudi. Ova porodica je prešla tipičan put od učitelja sveštenika i oficira do inžinjera i visokih državnih činovnika. I po majci je njegovo poreklo neobično, jer među precima ima i germanizovane Francuze koji su radili u srpskoj vojnoj industriji. Prethodna generacija u porodici Đorđević (majčina porodica) i Pajević se već školuje u svetu (Berlin), pa čak i ženi evropskim filmskim zvezdama, kao što je Ita Rina, ujna junaka i autora ove priče.....
Izuzetno su dragocene veoma detaljni i činjenično potkrepljeni opisi koji obuhvataju priče o ljudima, mestima, zgradama, načinu života. Ovakvi podaci retki su u našoj memoarskoj literaturi o važan su izvor za nove grane istoriografijekao što su društvena istorija, istorija svakodnevice, istorija mentaliteta.Kao i u prethodnoj knjizi, i deo o Drugom svetskom ratu je fini sklop opšte priče i pojedinosti i životu pod okupacijom kakve se malogde mogu naći. Kako se prehranjivalo, stanovalo, prevozilo, zabavljalo. Svojim preciznim,inženjerskim umom, Pajević iskopava iz sećanja mnoštvo detalja, koji rasvetljavaju i neke šire priče....
Karakteristično je za ovu porodicu, kao i za njihove prijatelje da su i pored rata nastojali da održe dostojanstvo i građanski način života,kao i da nastave obrazovanje dece, pogotovo vanškolsko, kao što je učenje jezika. Usred rata i stradanja, Pajević i njegovi vršnjaci uspevaju da prođu i radosti mladosti, otkrivanje muzike, knjiga, filmova....Ukratko, veoma korisna knjiga u kojoj se na nenametljiv i skroman način, povezuje priča o pojedinačnoj sudbini jednog mladog čoveka i njegove porodice, sa pričom o vremenu i narodu. Možda je najveća vrlina ove knjige smisao za detalj, pažljiva rekonstrukcija pojedinosti kakva se retko i sreće.U svakom slučaju, ovo je ne samo važno neposredno svedočanstvo, već često i ospežna i pažljiva analiza, koja će sigurno obogatiti naše saznanje o vremenu kojim se bavi.
Izuzetno su dragocene veoma detaljni i činjenično potkrepljeni opisi koji obuhvataju priče o ljudima, mestima, zgradama, načinu života. Ovakvi podaci retki su u našoj memoarskoj literaturi o važan su izvor za nove grane istoriografijekao što su društvena istorija, istorija svakodnevice, istorija mentaliteta.Kao i u prethodnoj knjizi, i deo o Drugom svetskom ratu je fini sklop opšte priče i pojedinosti i životu pod okupacijom kakve se malogde mogu naći. Kako se prehranjivalo, stanovalo, prevozilo, zabavljalo. Svojim preciznim,inženjerskim umom, Pajević iskopava iz sećanja mnoštvo detalja, koji rasvetljavaju i neke šire priče....
Karakteristično je za ovu porodicu, kao i za njihove prijatelje da su i pored rata nastojali da održe dostojanstvo i građanski način života,kao i da nastave obrazovanje dece, pogotovo vanškolsko, kao što je učenje jezika. Usred rata i stradanja, Pajević i njegovi vršnjaci uspevaju da prođu i radosti mladosti, otkrivanje muzike, knjiga, filmova....Ukratko, veoma korisna knjiga u kojoj se na nenametljiv i skroman način, povezuje priča o pojedinačnoj sudbini jednog mladog čoveka i njegove porodice, sa pričom o vremenu i narodu. Možda je najveća vrlina ove knjige smisao za detalj, pažljiva rekonstrukcija pojedinosti kakva se retko i sreće.U svakom slučaju, ovo je ne samo važno neposredno svedočanstvo, već često i ospežna i pažljiva analiza, koja će sigurno obogatiti naše saznanje o vremenu kojim se bavi.
Topics
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments