Fotografija
Simo Purgić je sabrao narodne poslovice i aforizme, mudre izreke velikih umova, gluposti koje su izrekle ili počinile poznate ličnosti, i kratke poučne priče.
U svom predgovoru, autor je zapisao sledeće:
„Što se tiče narodnih poslovica, o njima je već sve rečeno, proizišle su iz naroda, a osnova im je veliko narodno iskustvo. Izgovaraju se po potrebi, a po izgovorenoj poslovici moguće je odgonetnuti stepen inteligencije sagovornika. […]
Što se tiče mudrih misli i anegdota, koje su izrekli veliki umovi, o njima ne treba trošiti riječi. Njih je lako prikupljati onome ko puno i pažljivo čita knjige. Jer u dobroj knjizi mora biti nešto sažeto i jezgrovito, pisci to zovu ukras ljudskog uma i začin bogatog jezika, ako toga nema onda knjiga i ne vrijedi papira na kome je napisana. I ništa nećemo reći novo, ako kažemo da se veliki pisci pamte više po sažetim mislima i anegdotama, nego po samim djelima. Umni ljudi nekad više cijene živopisnu anegdotu i od suvih činjenica. […]
Svi se utrkujemo da citiramo, bilo usmeno ili pismeno, nečije mudre misli, a nikad pred časnog čitaoca nismo razastrli izrečenu glupost neke poznate individue. A individue koje vole da se razmeću govorima, pa im jezik često ide korak ispred mozga, prizvat ćemo pameti samo ako ih gađamo njihovim izrečenim glupostima. Čovjek jeste satkan od svakojakih, pa i retoričkih potreba, ali čovjek kao misaono biće mora shvatiti da se izrečena riječ i otkačena suza ne mogu povratiti.“
U svom predgovoru, autor je zapisao sledeće:
„Što se tiče narodnih poslovica, o njima je već sve rečeno, proizišle su iz naroda, a osnova im je veliko narodno iskustvo. Izgovaraju se po potrebi, a po izgovorenoj poslovici moguće je odgonetnuti stepen inteligencije sagovornika. […]
Što se tiče mudrih misli i anegdota, koje su izrekli veliki umovi, o njima ne treba trošiti riječi. Njih je lako prikupljati onome ko puno i pažljivo čita knjige. Jer u dobroj knjizi mora biti nešto sažeto i jezgrovito, pisci to zovu ukras ljudskog uma i začin bogatog jezika, ako toga nema onda knjiga i ne vrijedi papira na kome je napisana. I ništa nećemo reći novo, ako kažemo da se veliki pisci pamte više po sažetim mislima i anegdotama, nego po samim djelima. Umni ljudi nekad više cijene živopisnu anegdotu i od suvih činjenica. […]
Svi se utrkujemo da citiramo, bilo usmeno ili pismeno, nečije mudre misli, a nikad pred časnog čitaoca nismo razastrli izrečenu glupost neke poznate individue. A individue koje vole da se razmeću govorima, pa im jezik često ide korak ispred mozga, prizvat ćemo pameti samo ako ih gađamo njihovim izrečenim glupostima. Čovjek jeste satkan od svakojakih, pa i retoričkih potreba, ali čovjek kao misaono biće mora shvatiti da se izrečena riječ i otkačena suza ne mogu povratiti.“
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments