Kosovo i Metohija - četiri pravno-politička eseja

Kosovo i Metohija - četiri pravno-politička eseja
Oblast:Esejistika
Izdavač:Pravni fakultet

NAPOMENA AUTORA
Dugo se već bavim temom secesije, a jedan od plodova tog rada bila je i knjiga Constitutionalizing Secession in Federalized States – A Procedural Approach. U toj knjizi zastupao sam tezu da u slučaju postojanja kredibilnog secesionističkog pokreta, politička razboritost nalaže liberalno-demokratskim državama da konstitucionalizuju proces mogućeg otcepljenja dela svoje teritorije. Jedan od argumenata u prilog toj tezi jeste da je, u situaciji brojnih kontroverzi u vezi sa tumačenjem međunarodnog prava na samoopredeljenje, za takve države bolje da to pitanje reše ustavnopravnim instrumentima, nego da dozvole njegovu internacionalizaciju. Svedoci smo da bi strategija konstitucionalizacije mogla biti primenjena u slučaju najavljenog škotskog referenduma o nezavisnosti, a sličan scenario priželjkuju i pobednici na nedavnim izborima za regionalnu katalonsku skupštinu.
U pomenutoj knjizi ne razmatram kosovski slučaj – štaviše, reč Kosovo se pominje samo jedanput. Razlog za to je vrlo jednostavan. Napred navedena argumentacija odnosi se prevashodno na one društveno-političke kontekste u kojima secesionistički zahtevi još uvek mogu da se reše ustavnopravnim putem, na miran način. U trenutku pisanja te knjige, takva mogućnost je u pogledu rešenja kosovskog slučaja bila bespovratno ispuštena. Nije posve sigurno da je ona ikada i bila realna, ali nije zgoreg podsetiti da je ekspertski tim, okupljen oko Beogradskog centra za ljudska prava, izašao 1997. u javnost sa tekstom – Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju, u kojem je predložen model kaskadnog referendumskog izjašnjavanja građana na svim nivoima – Republika, Pokrajina, opština – koji je, u krajnjem ishodu, mogao voditi posebnom, asimetričnom ustavnopravnom statusu Kosova i Metohije. Istovremeno, opštine koje bi se izjasnile protiv takvog statusa, a u kojima većinu čini nealbansko stanovništvo, imale bi pravo da se izdvoje iz sastava Pokrajine. Predlog, međutim, nije podržala čak ni tadašnja srpska opozicija, a svi docniji događaji doveli su do toga da se kosovsko pitanje izmesti sa ustavnopravnog na međunarodnopravni nivo odlučivanja. Pokazuje to i skorašnji, malo je reći kontroverzni, Briselski sporazum. Na tom nivou će se pomenuto pitanje i nadalje rešavati.
Knjiga pred vama sastoji se od četiri eseja koji su bili izlagani na različitim međunarodnim konferencijama, a zatim i objavljeni u knjigama i časopisima na engleskom jeziku. U prvom eseju obradio sam temu zasnovanosti opcije podele Kosova u relevantnim međunarodnopravnim normama i dominantnim političko-filozofskim teorijama o secesiji, a izložio sam ga na međunarodnoj konferenciji „Legal and Political Solution to Disputes over Sovereignty – From Kosovo to Quebec“, organizovanoj na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 8. i 9. jula 2005. godine. Drugi tekst, u kome sam razmatrao pitanje samoproglašene kosovske nezavisnosti iz perspektive legitimnosti spoljnopolitičog delovanja EU, predstavio sam na međunarodnom simpozijumu, pod nazivom „Self-Proclaimed Independence of Kosovo and Its Recognition – Legal Aspects“, koji je održan 15. novembra 2008. u organizaciji redakcije časopisa Anali Pravnog fakulteta. U trećem eseju, bavio sam se održivošću teze o jedinstvenosti kosovskog slučaja. Esej je nastao na osnovu znatno kraćeg izlaganja na skupu „Kosovo and Metohija as a Global Problem“, koji je godinu dana ranije, od 15. do 18. novembra 2007. održan na Pravnom fakultetu u Beogradu u organizaciji Studentskog parlamenta tog fakulteta. Poslednji rad, u kome se govori o potencijalnim posledicama Savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde po druge sukobe u vezi sa pravom na samoopredeljenje, prezentovao sam najpre na „Annual Conference of the Association for the Study of Nationalities“, koja je održana na „Kolumbija“ niverzitetu u Njujorku, od 14. do 16. aprila 2011, a zatim i na skupu „Implementation of the Right of Peoples to Self-Determination – Avoiding Conflict“, koji je od 18. do 19. novembra 2011. organizovao Beogradski centar za ljudska prava.
Opredeljenje da eseji budu izloženi hronološki, na način kako su docnije bili objavljivani, proističe iz potrebe da čitaoci sagledaju tok razvitka mojih pogleda na ključna pravno-politička pitanja koja se nalaze u središtu kosovskog slučaja. Iz istih razloga nisu vršene ni bilo kakve naknadne izmene i jedine intervencije u prevodu tiču se brisanja onih sadržaja, uglavnom u fusnotama, koji su se ponavljali u tekstu. Fusnote su sada takođe sređene tako kao da pripadaju jedinstvenom tekstu i primenjen je sistem međusobnog upućivanja na izvore koji su korišćeni u različitim esejima.
Pored četiri eseja, ova knjiga sadrži i uvodno slovo profesora Tibora Varadija, kao i pogovor profesora Tomasa Flajnera. Reč je o autorima koji ne samo da su mi pružili veliku pomoć i podršku u različitim fazama pisanja pomenutih eseja, već su i bili akteri u nekim od ključnih pravnih i političkih događaja vezanih za rešavanje kosovskog slučaja. Koristim i ovu priliku da im uputim neizmernu zahvalnost za sve pređašnje stručne savete, kao i za spremnost da svojim prilozima doprinesu kvalitetu te knjige. Veliko hvala i mojoj Vanji, koja je obavila najveći deo prevodilačkog posla i bez čije posvećenosti ove knjige ne bi bilo.
Miodrag Jovanović

KNJIGE na VELIKOM popustu!
Veliki broj novih naslova na popustu do 50%. Kupite knjige već po ceni od 269 dinara! Pogledajte ponudu ►

Komentari čitalaca o knjizi "Kosovo i Metohija - četiri pravno-politička eseja"

Upišite komentar...

Knjige iz istog žanra