O utopiji

"Pojmovi utopije, ideologije i nauke su oduvek bili kontraverzni, to su pojmovi pomoću kojih su se mogla izgraditi cela učenja, a da oni sami ostanu nedovoljno definisani. Savremena teorija pokušavajući da definiše ove pojmove, nastoji da ih tumači suprotno njihovim tradicionalnim značenjima. br / br / Do sredine XX veka skoro da niko nije imao razumevanja za utopiju kao određeno duhovno usmerenje, kao određeni pravac svesti, način mišljenja, a kamoli da se zalaže otvoreno i bez predrasuda za ostvarenje nekog od utopijskih ciljeva. Savremena teorija pod utopijom podrazumeva misaono-delatni uzlet nad postojećim. Po ovakvom određenju utopija bi bila neraskidivi deo svakog filozofskog i umetničkog dela, sa ciljem da u savremenim uslovima otuđenosti, traga za izgubljenim duhom stvari. Savremena utopijska svest se ne bori protiv naučničke bežeći od nje i njenih naprava i instrumenata, već ulazi u tajnu tehničkog racionaliteta, kao najvećeg samootuđenja čoveka. br / br / Gubeći celinu, savremena nauka gubi princip objektivnosti, a dobija određenje koje je oduvek bilo vezano za jednu drugu oblast ljudske svesti - ideologiju. Moderna teorija ovo naše vreme naziva "vremenom ideologije", stvorivši od ideologije centralni mit, koga nijedno društvo neće da se odrekne, tako da je o modernoj epohi nemoguće dati istinsko značenje, a da ne bude ideološko. Ogromni uticaj koji ideologija ima na sve oblasti života stvorilo je od nje i način delovanja i izuzetno važan činilac integracije i polarizacije društva, dovodeći do toga da se "društvena borba ogleda u ideološkim borbama za svest". Pojam ideologije gubi značenje isključivo lažne svesti, definišući se tako kao idejni sadržaj koji se može razumeti samo ako se uzme u obzir njegova društveno-istorijska geneza."br / br / dr Branka Doknić