Premijerka

Odlomak :

’’Onog trenutka kada je začuo pucnje, taksista je isključio farove i krovno svetlo. Odmah je shvatio da je reč o mafijaškom obračunu. Bacio se na susedno sedište, krijući se od eventualnih ubica. U tom položaju, ne usuđujući se da proviri iznad komandne table, sačekao je da se izgubi zvuk automobila, koji se nešto nakon pucnjeva pojavio, a onda je provirio. Zaključio je da nema opasnosti. Pokrenuo je taksi, ali nije palio ni farove, ni krovno svetlo. Nikada nije bio tu i nikada više neće tu dolaziti…

Bilo je rano predvečerje. U ulicama Kneza Miloša i Nemanjinoj zasvetlele su ulične svetiljke. Davida Pešić se osećala iscrpljeno. Tokom celog dana imala je sastanke, koji su je pregazili kao valjak, i sada je sedela za pisaćim stolom, pokušavajući da se bar za trenutak opusti. Pred njom je treperio monitor laptopa, ali njena svest nije registrovala ikonice koje su zvirkale prema njoj.

U ovo vreme žurila bi u rezidenciju…’’