Prirodna zemljoradnja: teorija i praksa zelene filozofije

Prirodna zemljoradnja je knjiga japanskog autora koji se zalagao za uzgoj useva bez oranja, bez pesticida, bez plevljenja i bez đubriva. Pod uticajem taoističke i zen budističke filozofije, svoj način zemljoradnje nazivao je i „bezradnom zemljoradnjom“.br /br /To je sistem koji se zasniva na prepoznavanju složenosti i povezanosti živih organizama koji čine ekosistem; ozbiljnog promišljanja o tome i udruženog rada sa njima u uzgoju useva. Masanobu Fukuoka je smatrao da zemljoradnja nije samo proizvodnja hrane, već i estetski i duhovni pristup životu čiji je krajnji cilj „gajenje i usavršavanje ljudskih bića.“ Zbog toga se i zalagao za povratak prirodi, prirodnim načinima uzgoja i života, ističući da neprirodna hrana stvara neprirodne ljude, sa neprirodnim mislima i neprirodnim telima podložnim bolestima. Zabrinut zbog sve većeg zagađenja koje čovek stvara usled svog neznanja, verovao je da je jedina budućnost čovečanstva povratak prirodi i prirodnoj zemljoradnji, smatrajući da je: „Hrana život, a život ne sme da odstupi od prirode“. To je razlog zašto se njegove knjige ne smatraju samo poljoprivrednim priručnicima, već i životnim vodičima pošto su sveobuhvatne i imaju holistički pristup zemljoradnji, prirodi i životu.