Strofe jednoj ženi (latinica)

O Dučićevoj poeziji Milan Rakić je svojevremeno rekao:

„Za mene je svaka pesma Dučićeva bila veliki događaj; zamislite, čitati na našem jeziku jednu pesmu dovedenu do savršenstva. Pojava Dučićeva, bila je za naše ljude čitavo otkrovenje...“

Povodom objavljivanja Sabranih dela Jovana Dučića, Isidora Sekulić piše u “Srpskom književnom glasniku”:

“…Dučićeve pesme se znaju napamet u pregrštima; one su, što poezija najviše može, ušle ne samo u naš unutrašnji, nego i u naš svakidašnji život...“

Bogdan Popović piše o Dučiću:

„Obrada pesničkih tema, u Dučićevoj poeziji, stoji još više, vrlo visoko; mestimice, i u jednom naročitom pravcu, ona je na najvećoj visini... Bilo da opisuje, bilo da iskazuje osećanja, bilo da kazuje misli, njegova dikcija je, reč je uvek o najlepšim pesmama, skroz i svestrano umetnički čista, blistava, sugestivna, puna stilističke invencije, puna melodije, ritmičkog poleta, sažeta gde treba, sjajno razvijena pojedinostima, logična u sastavu cele pesme...“

Šaljući svoje, netom štampane “Pripovetke” pesniku na poklon, Ivo Andrić u posveti piše Dučiću:

“Dragom gospodinu Dučiću, neka vam ova moja crvena knjiga kaže ovo: Vaše delo je postalo svojina jednog naroda; vašim delom se zaklinju pokolenja. Ali, kad bi nešto bilo mogućno da jednom bude zaboravljeno vaše ime i izgubljeno vaše delo, tvrdo verujem da bi mladići i devojke iz dalekih naraštaja htijući da izraze ono što je najlepše u njima od bola do ljubavi progovorili jezikom vaše poezije, našli iste, vaše reči i usklike. To je sudbina velikih pesnika“.