Visoka šuma

Odlomak:

...I kada bi harfa odavno zaćutala, lepa glava počivala na svome jastuku... noć je i dalje osluškivala; okomiti uštap vešao je dugačke zrake na grančice omorike i rubio vodu nemim prosevima-u međuvremenu je silina i okruglina Zemlje, neosetno i nečujno za njene stanovnike, pojurila ka istoku- Mesec se hitnuo ka zapadu, zajedno s njim stare zvezde, nove se dizahu na istoku... i tako sve dalje, dok najzad sred njih na ivici šume ne bi nikla bleda mlečna pruga svetla - jedan sveži povetarac grunuo u vršike -i prvi jutarnji krik nahrupio iz grla neke ptice!..