Vreme svinga

Odlomak:

Prolog

Bio je to prvi dan mog poniženja. Ukrcali su me na avion, poslali nazad kući, u Englesku, u privremeno iznajmljeni stan u Sent Džons Vudu. Stan je bio na osmom spratu, prozori su gledali na teren za kriket. Odabran je, mislim, zbog portira, koji je u korenu sasecao sva zapitkivanja. Ostajala sam Aunutra. Telefon na zidu kuhinje zvonio je i zvonio, ali upozorili su me da se ne javljam i da držim svoj telefon isključen. Gledala sam kako igraju kriket, igru koju ne razumem, i ne može se reći da je to mi baš odvlačilo pažnju, ali ipak je bilo bolje nego da gledam unutrašnjost tog stana, luksuznog apartmana u kojem je sve bilo dizajnirano tako da bude savršeno neutralno, sa zaobljenim svim bitnim uglovima, kao ajfon. Kada se kriket završi, buljila sam u glatku mašinu za kafu ugrađenu u zid, u dve fotografije Bude – jedan mesingani Buda, drugi drveni – i u fotografiju slona koji kleči pored malog Indijca, koji takođe kleči. Sobe su bile nameštene sa ukusom, sive, povezane besprekorno čistim hodnikom čiji su zidovi bili obloženi bež vunenim konopcem. Buljila sam u prevoje na konopcu.