aleksandar.prokic4

22.10.2017 — I fotografija izbledi vremenom zasto se onda i dalje čudimo zbog naše ljubavi? Sve prodje, tako i je naše "zauvek i iskreno"  prošlo, hteli mi to da priznamo ili ne. Nisam ti ja za život u dvoje. Samotnjak sam po prirodi ti to znaš, mada priznajem ukrala si jedan deo mog života i taj deo ti poklanjam neka to bude moje zauvek, a ti ćeš mi re... → Čitaj dalje

19.10.2016 — Nekad sve krene opet onako, jako.. Nekad me sve napadne,ma sve se srusi i polomi, poput neke ogromne planine stvarane samo za mene da se obrusi nestvarno jako, a srce stane kao onda kada je zbog tebe stajalo.. Ne znam zasto ali posle, iz tih rusevina ustanem i svaki kamen vratim gde je, bio sav bol pokupim i stavim na ivicu svega da bi se sto pre opet obrusilo na mene, sam pravim tu planinu,... → Čitaj dalje

26.07.2016 — Cvet iz zemlje u svet se diže Cvet je svetu sve bliže, bliže, Cvet se bori u tom,ružnom, svetu. Cvetu u pomoć, drugi cvet stiže, Cvet je svetu lepom sada bliže, Cvet uz cvet sad svoje bitke bije. Cvet odoleva svacim i svemu, Cvet je jak kad je blizu cvetu Cvet je cvet hteo i za ženu! Cvet je verovao samo cvetu, Cvetu je svet bio sve lepši, lepši Cvet je imao cvet d... → Čitaj dalje