Sukob civilizacija i uspostavljanje novog svetskog poretka

Samjuel Hantington (1927 – 2008), bio je tokom više decenija jedan od najuticajnijih američkih politikologa i dugogodišnji profesor na Harvard univerzitetu. Diplomirao je na Jelu u svojoj 18. godini, magistrirao na Čikaškom univerzitetu, dobio profesorsko mesto na Harvardu u 23. godini života, godinu dana ranije nego što će na istom da odbrani svoju doktorsku disertaciju. Mada je kao autor ili koautor objavio 17 knjiga, od kojih su neke obavezno štivo na mnogim fakultetima, Samjuel Hantington je postigao svetsku slavu politikologa kada je u leto 1993. godine u američkom časopisu «Forin afers» (Foreign Affairs) objavljen njegov tekst na 29 stranica o političkom stanju planete nakon završetka Hladnog rata. Članak se pojavio pod naslovom «Sukob civilizacija», a tri godine kasnije dopunjeni tekst objavljen je u knjizi «Sukob civilizacija i uspostavljanje novog svetskog poretka». Knjiga je prevedena na više od 30 jezika, a izazvala je mnoga laička i stručna negodovanja. Događaji od 11. septembra 2001. godine donekle su potvrdile Hantingtonove teze o sukobu, ne ideologija, kao što je to bilo tokom prošlog veka, već civilizacija.br / br / U knjizi «Sukob civilizacija» nedavno preminuli profesor i bivši savetnik predsednika Džimija Kartera, deli svet na sedam savremenih civilizacija, bazirajući se pre svega na religiji, ali su navedeni i neki izuzeci, kao što je slučaj sa Jevrejima. U tih sedam civilizacija, kojoj je moguće pridodati i afričku civilizaciju, dodao je Hantington, spadaju: Zapadna, Konfučijanska (Kineska), Japanska, Islamska, Hinduistička, Slovensko-pravoslavna i Latinoamerička.br / br / Hantingtonovi argumenti o neizbežnosti sukoba civilizacija, koji su, čini se, suptilniji nego što to njihovi kritičari tvrde, mogu da se svedu na sledeće stavke:br / br / • Činjenica da se svet modernizuje ne znači da se okreće ka Zapadu.br / • Azija, uprkos usponu i padu, vojno i ekonomski se širi. Islam demografski eksplodira. Uticaj Zapada u tim delovima sveta se smanjuje.br / • Kulturna svest postaje snažnija, ne slabija, a države i ljudi mogu da se udruže zbog kulturnih sličnosti umesto ideoloških, kako je bilo ranije.br / • Zapadno verovanje da parlamentarna demokratija i slobodno tržište odgovara svima, dovešće Zapad u sukob s civilizacijama, pre svega sa Islamskom i Kineskom, koje razmišljaju drukčije.br / • U multiporalnom svetu koji se oslanja na civilizacije više nego na ideologije, Amerikanci moraju da potvrde svoj zapadnjački identitet.