bol

Ne znam, kako da ti kažem Ali, tvoj korak je nestao. Izgubio se kao polja žita u dugim zimskim jutrima… Uz lavež pasa lutalica i duboki jecaj starog budilnika okovan tajnama. Ne vidim ti ni obrise na oknima svoje kuće u tiha predvečerja… Kada sam mislila da neću stati ni prestati… Da više nikada neću… Opširnije…

Mišljenja postoje Lome se krici jutarnji Na vazduhu koji reže Pluća I svod Pokisli u nastojanju Da se skrene Mimo Te kuće straha Bola Koji traje Mišljenja postoje Kuća na putu Lomi se Pod naletima istočnjaka Vandala. Autor: Veljko Bosnić

Nemoj da te zavarava, moj izraz. Ne. To nisam ja. Nemoj da te zavarava moja ravdušnost, smirenost, sigurnost, trpeljivost, marljivost, niti moja arogantnost, nemoj da te zavarava kriva linija na mojim usnama, ili oči… one ne vide, ono što ti vidis. Nemoj da te zavara moj smeh. Ne on nije stvaran, nemoj da te zavarava… Opširnije…

Ono što ubada oči i para dušu, ono što na slomljenim krilima umrljanim krvlju leti negde dole na dnu; obraza pokvašenih suzama što su se osušile i ostavile put bez povratka – u šakama praznina, u očima – lepota i dubina, sedi na pločniku i moli za koru hleba, jedan dinar da odagna boli, kao… Opširnije…

Pročitajte: Drvo: I deo i Drvo: II deo Budim se okupana znojem koji mi se sliva niz lice i niz grudi, još uvek imam ovu nepodnošljivu temperaturu. Trzam se u krevetu, ispod bele posteljine što od drhtavice koja prati groznicu što i u snu. Opet sam padala i bolno lupnula o pod,samo u snu. Plaši… Opširnije…

Da ti ispеvam Pеsmu nad Pеsmama, nе bi bilo to to. Još nisam ni umivеn, a bеjah ubijеn vеć prošlе noći. Sеdim blizu baštе, ali bolu mojе maštе Suncе smеta. Bubnjaju zraci, itеkako. Olovka mi posrćе, crnkastim tragom, nе osvrćе sе nad sudbinom papira, njim koji plačе nad svojom izgubljеnom bеlinom. Šta još da ti… Opširnije…

Nisam više tvoja mala, nisam više tvoja jedina, kažeš sve je to bila šala, i samo sam ti nebitna. Bole riječi tvoje, bole kao so na rani, znam da srca nam se vole, ali mi ostajemo sami. Kažeš mi pomiri se sa tim, a znaš dobro kako bilo je ranije, kako sada možeš pričati o… Opširnije…

Ne idem više prema tebi, jer taj put više ka sreći ne vodi, ali ja uvijek biću tu, kad’ sve krene ti po zlu. U snijegu trag ti poznajem, i škripe koraci pod bijelim tepihom, srce boli, znam da ti nedostajem, znam da noći ove, dozivaš me krikom. Kroz maglu života, tvoje oči sijaju krenem… Opširnije…

Autorka: Hana Ričel Izdavač: Vulkan izdavaštvo Dve sestre. Krivica, neuhvatljiva poput vetra. Tri krhke žene, koje samo snaga praštanja može ponovo spojiti. Talasi uzburkanog mora zapljuskuju obale Dorseta. Visoko na nepristupačnoj litici, stoji kuća čiji zidovi blistaju na svetlosti sunca. Mesto koje je Dora Tajd nekada zvala domom. Kao da kroz velike prozore još može… Opširnije…