Moja prodavnica je prodavnica iz kraja. Nekada davno bila je radionica bezimenog zanatlije, ili magacin sekundarne robe, a danas je to priča za sebe. U mojoj prodavnici znaju šta kupujem. Vi znate kada je prodavac (koji najčešće živi u kraju) dobio dete jer će o tome svedočiti njegovo pripovedanje i nadutost od sinoć (samo što… Opširnije…
Šta kada se sve serije odgledaju? I filmske replike nauče napamet… Šta kada se sve tastature izližu, svi SMS-ovi pošalju? Klipovi odgledaju, tekstovi prokomentarišu? Šta kada na sve emocije oguglamo? Kada svi konačno saznaju da smo mi tako cool? Šta kada se sve pesme preslušaju? Slike obrade a glasovi propuste kroz filtere do neprepoznavanja? Programi… Opširnije…
Graju kafane prekinuo je njen iskusni žitelj. Samo neko sa dobrim razlogom i dovoljno kafanskog staža ima pravo na ovakav presedan. On je imao oba. U stilu Petra Kralja započeo je besedu: -“Ššššš jel čujete?“ – tobože je načuljio uši. – „Šta?“ – grajali su sistemski borci protiv alkohola (koji ga revnosno uništavaju). – „E… Opširnije…
Rekao je svima da se vraća kod nje… Niko mu nije verovao – Matori je opet pod gasom… – mislili su svi naglas. Njemu znanim prečicama došao je iz kafane kući. Nesmotreno bauljanje po gornjem spratu probudilo bi svakog. Ali ne nju. U čitavoj sobi samo je na radnom stolu gorela sijalica. Mekanim svetlom obasjavajući… Opširnije…
Pozvonio je na interfon. Jednput, poslovno. Dobro je znao da se poslovi koje drugi ljudi završavaju istog jutra, dosta razlikuju od njegovog. Ali, kako je često govorio – Mora i to neko da radi. Čovek u stanu nije odgovorio. – Možemo i tako… – mislio je čovek u ulazu zgrade, izvadivši pribor za obijanje brava…. Opširnije…
- Još malo… iii gotovo- Mirna ruka i dobar rock u pozadini njegov su moto. Šreciznim rezom odstranjuje suvišno tkivo i ostavlja pacijenta asistentima na ušivanje. Još jedan spašen život. – Biće da imam dosta kredita kod Boga – mislio je dok se dezinfikovao. Izašao je u hodnik bolnice, nadajući se mirnom završetku radnog vremena…. Opširnije…
- Dobro jutro lepi! – reče sebi u ogledalu oniži čovek velikog nosa. Njegova duga masna kosa kao da je upila svu vlagu zagušenih lokala čiji je vlasnik. Ne budi karikaturu pored koje se probudio vec se pita: „Kako to da riba tako poružni samo nekoliko sati posle spavanja sa mnom?!”…Ili samjamožda sam se ja… Opširnije…
DEČKO! – Momak! Dečko! Alo! Kelner! Ej! Konobar! Mali! – su moja imena. Očima, rukama, flašama, čašama – me pozivaju i skeću mi pažnju. Ja sam vam ljudi…posebna sorta! Od specijalnih moći imam- Super sluh-čujem narudžbinu u krešendu muzike i dranja ‘‘oraspoloženih’’ gostiju. Agilnost jedne pume- u najvećim gužvama piće uvek stiže do gosta. Pitate… Opširnije…
Ni sami nisu verovali da to čine. Dve figure u mantijama do poda probijale su se kroz masu japija, koji su poput sluđenih vojnika hrlili na svoje položaje za pravljenje para. Umesto lapotpova najnovije genracije, figure iza tamnih odora nosile su u rukama mnogo starije sredstvo širenja informacija. Bibliju. Na ulazu u prestižnu marketinšku agenciju… Opširnije…
Tamburaš; pentranje na drvo i improvizacija na pesme koje je davno svirao Zid (sveže okrečen); nečije kajanje prosle neverstva Klupe parka i usamljene svetiljke; rastanke Putnici taksija; teorije zavere Telefoni; zvocanje i lupanje Bolji život; stvaran život Gledaoci; „Bolji život“ Deca; privatne profesore Lepa devojka; startove Gledalac; deterdžente Muževi; svoje žene Ljubavnici; tuđe muževe Vozači;… Opširnije…
