| Podeli! | |
„Veliki uspeh, veliko robovanje!“ Tmurni oblaci obavili grad. Težak smog pritiska visoke zgrade i kao da ih gura dole, na užurbani narod. Čuje se lupkanje cipela o beton i točkovi vozila. Ništa više. Ljudi se, ozbiljnih lica, mimoilaze brzim hodom. Odjednom pesma Luisa Armstronga „What a wonderful world” poče da odjekuje gradom da bi probudila… Opširnije…
Nismo ti i ja toliko različite Koliko se na prvi pogled čini U dubini Ispod suvih kostiju Ispod svih segmenata Povesti Koja se se sama piše U opsežnim tomovima Kamena Ispod ilovače sto rađa Krto, škrto i prokleto Naše suze Naše divne suze Od zelenih kristala Koje valja čuvati Na tamnom i vlažnom mestu Postaju… Opširnije…
Sve će se to prosejati kroz sito Kao babino brašno Kroz to precizno srebrno rešeto Bez trunke pristrasnosti Fine čestice prolaze Larve ostaju na površini Za hleb nasušni I za kolače od grožđica I đumbira Za one siromašne duhom I bolesne od ljubavi Ili prosto zgađene Bljutavošću Od hiljadu Solomonovih pesama Šta na kraju ostade… Opširnije…
Hraniš nešto u meni Što je dugo postilo Da li je to mana skrivena Ili prerano prekinut post – Glad zavarana slatkišima? Ah, ti kolači sa suvim grožđem I cimetom Ah, to slatko od dunja Ah, taj ukus ruma na nepcima Ah, taj kitnikes sa orasima I karanfilićem, koji nisam okusila Godinama Ah, ta ljubav… Opširnije…
Dotičem ti bradu i pitam te: “Kako se na tvom jeziku kaže “brada”? Dotičeš mi kosu i pitaš me: “Kako se na tvom jeziku kaže “kosa”? Stavljam dlan na tvoje grudi i pitam te: “Kako se na tvom jeziku kaže “srce”? Uzimaš pticu iz mojih nedara i pitaš me: “Kako se na tvom jeziku kaže:… Opširnije…
Pričaju ljudi da su nekada davno na nekom dalekom brdu živeli kralj i kraljica sa svojom ćerkom. Kažu da su prvobitno živeli u dolini, ali da im beše mrsko živeti sa svim tim ljudima, te odlučiše da je napuste i sagrade dvorac koji je moćno gledao dole, na dolinu. Svi su ljudi gledali na njihov… Opširnije…
Živela jednom najlepša žena na svetu. Imala je najlepše smeđe oči, kratku prosedu kosu i tanke ispucale usne. Beše niska i punačka, a šake joj behu hrapave i ogrubele kao kod muškarca. Imala je oko pedeset godina i njen nežni izgled beše potpuno izbledeo. Njena se toplina videla u sitnom smeđem, pomalo tužnom pogledu, koji… Opširnije…
Vratite mačeve u korice I strele u tobolce Spustite koplja! Dajte Mi violinu, I pustite me da odsviram Rapsodiju Safirnog mora Na njeno uho, Da raspletem paučinu. Htela je pesmu, I dobiće Pesmu nad pesmama Koja obara s nogu. Htela je čardaš, Na izvrnutim stolovima U razbojničkim pećinama, I dobiće više no što je tražila…. Opširnije…
Dok mi spavamo, Ljubav ima pune ruke posla; Spaljuje naše gubave krpe I šije nam nova odela; Hoda naokolo I skuplja naše razbacane Stvari: Moje svilene čarape, Kao zmijske presvlake; Tvoje pantalene presamićene Preko sprave za vežbanje… Svojim hitrim prstima Ljubav tka na razboju Nemogućeg, Sa Mesecom iznad glave Kao čudnom lampom. Sutra, kada te… Opširnije…
Ponekad zaboravim da nisam kiša, I to me rastuži… Zaboravim Da neće svaka moja kap Dotaći zemlju I pogoditi cilj, Da će možda samo okrznuti Nečiju žeđ I učiniti je još vrelijom, Da će se ono medonosno I zlatonosno, I blagovesno, Rasplinuti u vazduhu, I da nikada neću čuti odjek Ili prasak Niti videti blitavi… Opširnije…
