| Podeli! | |
Ti sa osmehom srećnim, Ti sa osmehom setnim, Ti sa osmehom tužnim, Ti sa osmehom smešnim, Ti sa osmehom beskrajnim. Ti sa osmehom … i svi Vi sa blistavim licima slavnim!? Krenimo… krenimo Cirkuskim stazama crvenim! Autorka: Ljiljana Novaković, Kapija u boji
Da ne bude sunca, Da ne bude kiše, Da ne bude vetra, Da ne bude bure, Da ne bude duge, Da ne bude struje … I opet bi bilo sve I nas da nije! O da oči zatvoriš – one će opet videti! I da usne ćute – opet bi govorile, I da ruke ne… Opširnije…
Ono što je sada u srcu mom to ti necu reći… al kad prođu dani mnogi, samo će ti se reći! Ono što je u venama mojim, možda ću ti reći, al’ ne brini – duga će sama doći! U pogledu mom možeš naći ono što tama u noći govori. Poneka zvezdica neka zasvetli i,… Opširnije…
Noćas sam sanjala ne onako kako bih se setila. Sanjala kao da san i ne postoji i da iz tvojih očiju nešto mi zbori! Reči, reči, pune, prazne, smešne i sujetne reči meni upućene i suncem protkane… O te reči puste i samotne zašto meni – kazane?! I dok noć ubire zadnji otkucaj sata budim… Opširnije…
Papir reči prima, prima i ono što duša ima. Čudna je tvorevina stara, jer svakoj reči vrata otvara. Nežno dočekuje i ispraća, um razgaljuje i opušta, sa „Dobar dan“ i „Doviđenja“! Moćan je zapis na njenoj koži od papira, i ostaje upisan kao obrva koju svaki čovek ima! Autorka: Ljiljana Novaković, Kapija u boji
Na ulici, na ćošku iza kuće stare, sede dve bake stare Obe sede i bele, šapatom nešto jedna drugoj vele! U davna vremena njih misli vode… I dok sede tako, stare i izborane, pored kuće oronule na licima drhtaji neki njihove obraze razonode. Ko zna šta nose ta lica stara, setno razgovaraju i prisećaju se… Opširnije…
Ove ruke moje Što grle ruke tvoje Nebeskim darom Što nas spoje. Spojile se ruke naše Da osete reku Krvi naše! Toplinom svojom Hladnoću gura Ispred vrata i Mrazu je vraća! Ove ruke moje Mirno u zagrljaju Tvome stoje I samo poneki prstić Vreo prošara Putem po obrazu belom .. I šeta, šeta Putem bora… Opširnije…
Deca moja, vesela i razdragana, nežnih prstiju kao svila umeju biti snažna i meka ali srca puna i velika kao u odraslog čoveka! Pružate ruke, kao duge neke milujete pogledom, bate i seke, mame, tate i bake i deke … Kao mali ptići iz svoga gnezda … I da nije svega toga ova duša bila… Opširnije…
Let je oko mene kao krila pružila šarena bubamara, obleće i traži lepotu u tom letu umiljava, dvori nad noćima okupanim zvezdama, i budi se u sjaju sunčevih iglica… Leti, leti, i svoj let veselo preliva u sve boje svoje menja, i srca naša protka šarenim bojama! Autorka: Ljiljana Novaković, Kapija u boji
Kroz njene oči blistav sjaj Isijava poseban žar, eh takav je moja nana Imala večiti sjaj… Toplinu neku zanosno pogledom pruža i kao dar na naša srca spušta Eh, takva je nana nama bila dar! Sva ljubav srca njena Stala su u četiri dečja srca … Sad leže kao tajna jedna jer nje više nema!… Opširnije…
