| Podeli! | |
U svojoj beskonačnoj stvarnosti Povlačila sam liniju sa jedne strane na drugu i nacrtala krupan oblik oka. Najavljuje te gusta zavjesa trepavica što se spušta svakoga trena, popraćena jakim obrvama. Na pauzi posvađanih misli prepliću se u valovima zjeničkoga kruga smeđa i crna boja. Posmatram, uvijek kao prvi put, cjelokupni spektar I nadgledam tu čudesnu… Opširnije…
Oči su me odavale. Toga jutra, Branka je videla sjaj mojih očiju i potpuno neobičan prizor, otvorenih usta. Ostao sam skamenjen, sa poluotvorenim ustima, gledajući je očima punim ljubavi… Oči su oduvek bile ogledalo naše duše. Kada nekoga pogledate, po očima možete znati kakav je. Tako je to, oduvek bilo. Predjašnje generacije su se ženile… Opširnije…
Prosula se noć svirepa i gusta svud po mome telu i svuda gde kroči moja noga smela, moja nada pusta da ću možda negde videt’ tvoje oči. A zidovi mracni oko mene svuda i nebo se sliva u krvave boje, a u mojoj glavi još misao luda: da je oko mene ovo srce tvoje! …I… Opširnije…
Kada mi polome ruke, ostaće mi, tebi nevidljiva, krila da njima sustignem izgubljene vidike, u kojim bila nisi, niti o njima snila. Kada mi uzmu dušu, ostaće mi, tebi nepoznate, boli da njima omeđim oteto prostranstvo slobode, u kojem letjela nisi, ni znala zašto se neko voli. Kada mi izvade oči, ostaće mi, tebi nepojmljiva,… Opširnije…
stišajte sumnju u moje riječi – dobronamjernost otkrivanja vremena ne proglasite naglašenost emocija – za ludilo (ljubav se mora i izgovoriti za nju moraju čuti i oni što mrze ne bi li se predomislili) stišajte ljutnju kad osuđujem nepravdu laž ili pohlepu… to je i sopstvena opomena – neophodnost da bih vam gledao u oči… Opširnije…
Proljeće je u meni uvijek budilo još jedno srce… Pored onoga, od Boga datog, u meni je oživljavalo još jedno, s proljeća… Malo, slatko, neiživljeno srce…Nešto ga smjesti u moje grudi, ulije u njega nježnost, milinu i slatkoću, slađu od meda i potakne ga da kucka…polako i tiho… tik – tak, tik – tak, tik… Opširnije…
Noćas sam sanjala ne onako kako bih se setila. Sanjala kao da san i ne postoji i da iz tvojih očiju nešto mi zbori! Reči, reči, pune, prazne, smešne i sujetne reči meni upućene i suncem protkane… O te reči puste i samotne zašto meni – kazane?! I dok noć ubire zadnji otkucaj sata budim… Opširnije…
U jednom trenutku samo me opije, pa malo soli na ranu dolije, pa me opet smehom zalije. sve dok mi krv ne podlije. Tvoje plave oči, zašto se nadam?! Ti si samo pozadina, ti si uvjek bio samo pozadina! Opet mislim; Hodnik, škola, tvoje oči plave more svira frulama talasa u Maju padaju kise Tvoja… Opširnije…
Vidjela sam kako zvijezda pada i poželjela sreću sada. Želja je iskrena bila, ali sam je u dubini duše skrila. Pomislila sam kako zvijezda nema tu moć kako mi sreća ne može sama doć’. Tražila sam ljubav svuda, nisam znala više kuda, pomislila sam da ljubav dolazi sama, ali čekanje je uzaludno bilo, na srcu… Opširnije…
Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu. Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali. Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle. Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo.
