tuga

Dani bez tebe sve teži postaju Ostavljaš tugu, u mom životu nesklad Meni još samo sjećanja ostaju Život ide dalje, nikad više k’o nekad. Tražim tišinu, rimu što ti pristaje Biram prave riječi, tako ih je malo Pitaš za noć, bez tebe svaka ista je Kazaljke čujem iako vrijeme je stalo. Umoran od svega snagom… Opširnije…

Pročitajte: Drvo: I deo i Drvo: II deo Budim se okupana znojem koji mi se sliva niz lice i niz grudi, još uvek imam ovu nepodnošljivu temperaturu. Trzam se u krevetu, ispod bele posteljine što od drhtavice koja prati groznicu što i u snu. Opet sam padala i bolno lupnula o pod,samo u snu. Plaši… Opširnije…

Nisam više tvoja mala, nisam više tvoja jedina, kažeš sve je to bila šala, i samo sam ti nebitna. Bole riječi tvoje, bole kao so na rani, znam da srca nam se vole, ali mi ostajemo sami. Kažeš mi pomiri se sa tim, a znaš dobro kako bilo je ranije, kako sada možeš pričati o… Opširnije…

Ja nemam zemlju, ni zavičaj, ni lijepa sjećanja iz djetinjstva kojima bih hranila svoju sujetu, svoju tugu, svoje nedostajanje. Sve što sam imala, nestalo je u potocima vremena, isplakano davno gorkim suzama i oprano bezbrojnim vodama sivila, ali nikad nije zaboravljeno. Zaboraviti, značilo bi odreći se onoga što sam uvijek bila, a to ne smijem… Opširnije…

Pričaj mi priču večnosti o vremenu, svetlu i tami gde sve staje i ponovo se rađa želim da zaboravimo da smo sami. Dajem ti ruku poverenja vodi me tamo gde gore kiše ali ne pominji reči ljubavne jer želim da opet dišem. Spakovaćemo kofere snova napustićemo reke tuge i jada udomiće nas vetrovi zaborava kad… Opširnije…

Sedim u mraku ispred kuće očekujem da dođe „moj dragi“, ali znam da neće skoro. Palim još jednu cigaretu pišem ove stranice… kako mi se plače ali ako počnem neću moći da se zaustavim. Danima lutam kao „muva bez glave“, sa Sergejom ne razgovaram, čitava komunikacija je da ili ne. Posle pet godina shvatila sam… Opširnije…

Čudna osećanja. Ne slušam druge da li bi trebalo? Ne, izgubiću svoje mišljenje nastavim li ovako slušati samo druge. Zašto ne verujem ljudima ? Boli mi teme, neka vrućina je u sobi na minus 9 stepeni. Zašto sam rekla baš 9, ne znam… deluje mi nekako baksuzno, pišem na random, plašim se… vrućina je. Sama… Opširnije…

Moji vetrovi ne duvaju više u tvoja jedra, odavno se naziru samo obrisi i bleda senka. Htela sam te vući kao remorker uz suton veličanstvenog sunca prema ostrvu nade i neizvesnosti ali molio si crne oblake za munje i moje stradanje u oluji zbunjenosti i neočekivanja. Sad te puštam da lutaš sam prema ostrvu nekog… Opširnije…

Mislim na tebe. Bez prestanka…uporno. Kloniram sjećanja na zajedničke trenutke. Zatvaram u sebi ogromnu količinu tuge, Strahujući da je neko ne primjeti… Onda savršeno glumim osmijeh I čekam da ostanem sam. Mislim na tebe. To je već postala moja navika. Ritual mojih zgužvanih dana. Roman mojih besanih noći. Ti povezuješ moja svanuća sa sumracima. Ti… Opširnije…