vreme

Autor: Ivo Andrić Izdavač: Laguna Kad naiđu teška mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz. – Ivo Andrić Prokleta avlija Priča o vezirovom slonu Zeko Bife Titanik Sve Andrićeve novele sabrane… Opširnije…

Autor: Dženi Nimo Izdavač: Leo commerce U nastavku knjige Ponoć za Čarlija Bouna, nastavljaju se nevrovatne avanture. Čarli se nadao da novo polugodište u Blurovoj akademiji neće doneti loša iznenađenja. Ali onda dolazi Henri Jubim, pravo iz ledene zime 1916. godine. Dok se zlobne tetke Jubim šunjaju oko njega, a Blurovi pokušavaju da ga uhvate,… Opširnije…

Postoji vrijeme kad je ljubav tiha kad pjesnik ne može da napiše ni stiha kad psiholog počne o tome da razmatra šta je potrebno za ljubav da gori kao vatra. Postoji vrijeme kad si blizu mene kad mi sve u životu dobro krene kad je život za one koji kažu da je kratak meni postane… Opširnije…

Autor: Borislav Pekić Izdavač: Laguna „Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela… Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi… Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut… Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće… Opširnije…

Vatra se kotrlja niz brdo Nema više oblaka na nebu Nebeski svod je pao po livadama Na krovove kuća u korita reka, Tanjir bele čorbe, pseću činiju. Atlas se zgurio pod težinom čeličnih ptica Brojnim istraživačkim i špijunskim satelitima Ruke mu drhte, tresu se u ritmu plime i oseke Umorio se od samoće i ćutanja,… Opširnije…

Vreme je nepoznato. Više ne čujem otkucaje sata, sekundara se predaje pobeđena novim digitalnim zvukom u tri brzine. Negde kroz mrak probija se svetlost neonske reklame. Nude mi sigurnu budućnost, a ja još uvek ne znam šta ću sa sadašnjicom. Mala svetla tehnologije trepere i kidaju zavesu tame. Guši me veštački vazduh zarobljen između papirnih… Opširnije…

„La vie n’est que l’interminable répétition d’une représentation qui n’aura jamais lieu…“ Hipolito Gde sam ja? Ah, da… Ležim na ovoj klupi Zaborava, okupanoj u smeđim tonovima jeseni. Popodne je… Vetar mi miluje obraze, prepliće medaste vlasi kose i talasa košulju. Osećam ga posebno na svakoj pori kože, a ugođaj je veći kako zatvorim oči…. Opširnije…

Dozivаo sаm rаzumom sve rаzumne stvаri Nisi bilа u njimа iаko sаm te čekаo Trаžio sаm očimа trаgove dа te ponovo nаđem Sаkrilа si svаki put koji vodi do tebe Pitаo sаm vjetrove sjeverne zа tebe Šumske zvijeri i nebeske ptice nisu znаle Sunce morа znаti rekаo sаm sebi Ni ono nije znаlo dа mi… Opširnije…

“Oduvek je bilo zadovoljstvo srađivati sa tobom“ govorim sa osmehom i palim cigaretu. On se glasno smeje „Čak i kad ne pobeđuješ?“ „Naravno.“ odgovaram zatvorenih očiju. Oboje počinjemo histerično da se smejemo, ja žmurim a on me ljubi po očnim kapcima. Tiha muzika sa radija remeti tišinu, noć je i grad miruje. Sa radija se… Opširnije…