Priče i pesme

By knjige, Sun, 09/01/2019 - 18:40

Petliću pevaču
Sutra me probudi
Pre nego što ptice
Iz gnezda poskaču,

Pre dece i ljudi
Vikni glasom jasnim
Prvi dan u školi
Da ti ne zakasnim.

By knjige, Wed, 07/17/2019 - 14:57

Naš korak nije tako čvrst
Jer nismo mi vojnici pravi.
Iako istu kapu i zvezdu
nosimo i mi na glavi
Iako istu kapu i zvezdu
nosimo i mi na glavi.

Al' ipak mora da se zna
U armiju poslali smo tate
Da neko vreme ostanu tamo
a posle da nam se vrate.
Da neko vreme ostanu tamo
a posle da nam se vrate.

Pozdravite moga tatu
tamo, iza sedam gora
pozdravite moga tatu
na talasima plavog mora.

By knjige, Tue, 08/14/2018 - 10:56

Naredili volu
da ide u školu,
vo da skine brigu
nabavio knjigu.

I dok drugi uče,
on iz knjige muče,
zgranula se škola
kad prepozna vola...

Sad je vo školovan,
više plug ne vuče,
sedi u fotelji,
al' i dalje muče...

Autor: P. Stefanović

By zana.amidzic, Sat, 11/04/2017 - 22:17

Poljubi je
Reci da je lijepa
nasmiješi se
odvrati osmijeh
neka vidi da je posebna..

Uhvati je za ruku
povedi je do cilja
stani, okreni i pogledaj
jel nedostaje netko
da daruješ mu smiješak?

Ja stojim sa strane
dok minute prolaze
ko vječnost
reci meni da sam lijepa
poljubi me
reci da sam posebna
jer ipak sam tvoja..

Ne daj da stojim u rulji
sa strane očekujući riječi
ti si ljepša, posebnija
ne budi ljubomorna
sav moj osmijeh samo tebi pripada..

By kapijauboji, Thu, 11/02/2017 - 19:20

"ENERGIJA"

Inspiracija, želja ,strast, I vera unutar i van mene…
dug put i vožnja mojim venama
kroz drvo života sada se se pruža ...
energija u
moći sa vetrom govori …

Oslušni zvuk koji oblake
silinom svojom razdvaja i
posmatraj ptice
što u pesmi svojoj žive…
udaraju u stene i svoja krila lome …

nema boli …samo najlepša muzika
koja odzvanja kao munja
nad oblakom koji drema.

Svaki oblak sto je svio gnezdo svoje
u dodiru kiše postaje svoj kliše .. .

By Gagagenije, Tue, 10/31/2017 - 22:03
Postoji muskarac za kog bih se odmah udala, po cijim bih mislima lutala, neko kome bih bila zena ona Prava,za sva vremena. Postoji muskarac kojim bih se ponosila, cije bih prezime rado nosila, neko sa kim bih zivot prozivela, onaj kom bih se beskrajno divila. Postoji muskarac u zivotu mom sa kojim zelim ljubav i dom, onaj o kome sam nekada mastala kom bih vise,no ikom prastala. Postoji muskarac cija bih bila zena, sa kojim bih otisla ovoga trena, onaj kog bih najiskrenije ljubila, neko kog sam davno izgubila. Postoji muskarac kog sam od sebe pustilasa kojim sam mnogo lepog propustila, neko kog
By Gagagenije, Tue, 10/31/2017 - 22:01
Ako me jednom ne bude iz nekog od milion razloga koji postoje obecaj mi jedino moje... Da ces se sastaviti, ustati i dalje nastaviti, da ces se boriti, da te bol nece umoriti. Ako jednom nestanem, da postojim prestanem, nemoj brinuti zato sto nisi mogao naslutiti i molim te,nemoj se na mene ljutiti... Kao sto mozes predpostaviti, necu te samog ostaviti... Ako jednom budem morala da biram izmedju mog bola i tvog, znace samo Bog koga ta odluka boli vise onog koji je prestao,ili onog ko jos uvek dise.... Ako me jednom od tebe ukradu molim te ne gubi nadu, ne dizi oko srca ogradu, ne pravi u glavi
By Gagagenije, Tue, 10/31/2017 - 21:51
Telefon je uporno zvonio,ja se uporno nisam obazirala na to.Videla sam ko me zove i to je bilo sasvim dovoljno da bih ignorisala.Znala sam da će biti uporan,ali sam znala da sam ja oduvek bila za nijansu upornija. Stigla je prva poruka. Zatim druga. Brisala sam ih ne čitajući. Treću sam otvoril... -Da li je moguće da te toliko ne zanima šta imam da ti kažem? I nju sam obrisala u nadi da nakon nje neće više stići ni jedna. I nije stigla...Barem ne poruka... Stigao je on.Pravo na moja vrata. -Zar te nimalo ne zanima šta je u pitanju? Pogledala sam ga gotovo nezainteresovano,iako je u meni sve go
By Gagagenije, Tue, 10/31/2017 - 21:23
I da sam imala priliku da mu kažem sve što osećam,ne bih to učinila...Svejedno bih ga ispratila hladnim pogledom i stegnutim srcem. Pogled je razneo njega,a moje srce mene... I treba mi tako...
By Gagagenije, Tue, 10/31/2017 - 20:59
Pre par godina bila sam jako bolesna...Dijagnoza je bila postavljena kasno i svi,pa i ja sama sam sumnjala da je ozdravljenje moguće...Bolovi su verovatno počeli pre,a ja sam u završnoj fazi razvijanja svoje bolesti priznala da boli...A bolelo je...I tek kako je bolelo... Najpre je sama misao bolela,kidala već pokidano na najsitnije komade.Dah je često zastajao od tupog bola u grudima u kojima se od silne patnje pojavila praznina.Otupela,slomljena,bez osmeha i bilo čega osim sećanja dugo sam bolovala...Dugo je trebalo,ali sam preživela.Od ljubavi još niko nije umro,pa nisam ni ja...Ali da sam