Priče i pesme

31.10.2017 — I da sam imala priliku da mu kažem sve što osećam,ne bih to učinila...Svejedno bih ga ispratila hladnim pogledom i stegnutim srcem. Pogled je razneo njega,a moje srce mene... I treba mi tako... Ne žalim me...Čak se više ni ne ljutim na sebe... Davno sam prestala da se borim...Davno sam i njega od sebe pustila... -Samo jedna tvoja reč može preokrenuti tok čitave naše priče...-rekao je.. Ćutala ... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Pre par godina bila sam jako bolesna...Dijagnoza je bila postavljena kasno i svi,pa i ja sama sam sumnjala da je ozdravljenje moguće...Bolovi su verovatno počeli pre,a ja sam u završnoj fazi razvijanja svoje bolesti priznala da boli...A bolelo je...I tek kako je bolelo... Najpre je sama misao bolela,kidala već pokidano na najsitnije komade.Dah je često zastajao od tupog bola u grudima u kojima... → Čitaj dalje

31.10.2017 — Treba biti zahvalan, to je važno! Važno je za onoga koji daje, važnije od onoga što daje. Al mnogo je teže biti zahvalan nego li davati. Daš jednom ili više puta, može se izbrojati, zahvalnost ne može. Ona traje, traje duže od onoga što si dobio. Razlike su velike, pa ipak ne mogu jedno bez drugoga. Ili mogu? Ono što se daje ima neku vrednost, može se proceniti. Zahvalnost ne može. Ona je ne... → Čitaj dalje

27.10.2017 — Ulica je moja - ulica smrti. Gledajući kroz prozor vidim život što nas čeka vidim svaki tužni odlazak kroz niti čipke bijele što crnu boju tuge i plač te moj pogled zaogrne.. Mnogi tu sada tiho spavaju evo spremam se poći i ja, zaželjeh svima laku noć do novoga dana kako za koga.. Svi ćemo jednom zajedno u tome domu biti gdje kažu zvijezde ljepše sjaje uz... → Čitaj dalje

24.10.2017 — Ako bih pisala pjesmu, napisala bih je o tebi. Tebi koji se skrivaš u hladu hrastova i udišeš čisti šumski slavonski zrak Đuke Begovića... Tebi djetetu prirode.. Tebi bih pisala pjesmu o očima poput žirova i stasa jablana, o radišnosti seljaka i uma staroga lisca.. O srcu bećara, o osmijehu zlatnih polja.. O pjesmi veprova i kukavica.. Tebi pi... → Čitaj dalje

23.10.2017 — Želim da sam sa tobom na kraju sveta. Gde nas ljudi ne poznaju. Gde ti mogu na glas reći koliko te volim. Gde te mogu u javnosti bez problema grliti i ne obazirati se ni na šta. Gde bi ležali na obali mora, slušali šum predivnih talasa i gledali najlepše zrake zalaska sunca. Kako bi to bila lepa realnost. I držala bih te za ruku. I milovala kosu. Ljubila... → Čitaj dalje

22.10.2017 — I fotografija izbledi vremenom zasto se onda i dalje čudimo zbog naše ljubavi? Sve prodje, tako i je naše "zauvek i iskreno"  prošlo, hteli mi to da priznamo ili ne. Nisam ti ja za život u dvoje. Samotnjak sam po prirodi ti to znaš, mada priznajem ukrala si jedan deo mog života i taj deo ti poklanjam neka to bude moje zauvek, a ti ćeš mi re... → Čitaj dalje

21.10.2017 — Oči moje, oči tvoje, oči strane, i sve one oči koje trepću dan za danom, svakim danom u jednom krugu očaranom. Dal’ je to svet novi, i dal’ je to svet sadašnji ili stari čini nam se - možda svejedno je... Svako okce traži, traži krišom drugi pogled da uhvati. I kad bi oči zaspale da se ne bude više, i da treptaj stane u nekim drugim oči... → Čitaj dalje

18.10.2017 — Познајем твој глас у тихој ноћи и облик усана, када шапућу... погледе, к'о мач бритке познајем и оне снене, одсутне у лутању. Путовања на твоме челу препознајем на капцима терет изгубљених ратова у коси, неко давно време и ветар... Познајем твоје покрете И меру твојих дланова на грудима... твоје дисање... росу на рамену мирис коже и побркани дамар... Познајем твој глас у тих... → Čitaj dalje

17.10.2017 — Ispijam čašu crvenog vina u lepoj kristalnoj čaši, uzivam dok pijem vino, sa zadovoljstvom nazdravljam. Čaša crvenog vina je kao boje krvi, slatko vino i crvene usne moje ispijaju lagano čašu crvenog vina. Dama koja nosi crvenu haljinu sa crvenom torbom u ruci i crvenim ružom na usnama, kao boje crvenog vina, ispijam čašu u moje zdravlje. Kaf... → Čitaj dalje

Pogledajte ponudu knjižare Korisna knjiga