Neka sam prokleta

I da sam imala priliku da mu kažem sve što osećam,ne bih to učinila...Svejedno bih ga ispratila hladnim pogledom i stegnutim srcem. Pogled je razneo njega,a moje srce mene... I treba mi tako... Ne žalim me...Čak se više ni ne ljutim na sebe... Davno sam prestala da se borim...Davno sam i njega od sebe pustila... -Samo jedna tvoja reč može preokrenuti tok čitave naše priče...-rekao je.. Ćutala sam po svom običaju.Dok sam se borila sa nesnosnim bolom sa leve strane i teškim disanjem uspela sam jedino da ćutim i gledam u neodredjeni prostor...Samo da mi ne bi uhvatio pogled i sve shvatio... Mada sam često sumnjala da i sam zna istinu,ali da je hteo čuti to od mene... A ja sam oduvek verovala da reči neki put,previše zakomplikuju nešto predivno i načine ga običnim...Zato sam i ćutala...i... Dobro...Ćutala sam i zato što sam sebična,i gorda,i kukavica. Zato sam i ostala bez njega i bez sebe...