Сећања

Затворим очи и чекам
Да из неких далеких светова дође сећање
И обоји моје сиво платно Бојама,
које више немају име ни значење...

Затворим очи и чекам
Да се сетим изговорених речи
И твог лица које изненађено трепери,
Да се сетим, свих важних и неважних ситница...

У чаробном стварању дела... што живот беше наш....
Невидљивим кистом обојено, твоје и моје време
Имало је име и значење
Смисао у бесмисленом свету...

Затворим очи и чекам, да се врате слике
И тренуци, због којих губила сам дах,
Да ме врате тамо....где почело је и завршило се све

Затварам очи, ћутим и чекам
Да неко, да бар неко, крик чује мој...