Случајно...није

By vera_mutic,

То што те сретох на раскршћу тада
Једном од многих у времену туге,
И што се небо сиво и тешко
Озари веселим бојама дуге...
Случајно није...

То што су усне пољубиле твоје
С немиром чудним у грудима...глави
То што су птице полетеле с гране
У оку црном, са небом плавим...
Случајно ...није

И то што су на пола остале речи
Баш оне праве, што тешко се кажу
И што је нежност нестала страхом
Због других речи што срце лажу
Случајно...није...

И сада са моста у воду гледам
На истом месту крај реке стојим
Одлази вода и живот полако
Своје се љубави, толико бојим...

Article Type

Comments