Све чешће те заборавим

By jeleenadragicevic,

Све чешће те заборавим.
Подигне ме јутарње сунце на десну ногу
и неуморним корацима прошетам по свим пастелним бојама.
Одсједнем на неком облаку и посматрам:
живот је лијеп, одјекује смијех, миришу маслачци ношени вјетром…

Донесе тај вјетар још понешто. Онда се, на трен, стегну груди
као кад им нешто недостаје.
Знам да си то ти. Кад год им неко недостаје, помислим да си то ти.
Упоран си да останеш незаборављен.
А ја, негдје напријед журим и све чешће немам времена да те памтим.

Опрости! Опростила сам и ја теби што ми не даш да те заборавим.
Гријех би био да таква љепота остане незапамћена.

Article Type

Comments