Свјетло није потребно да би се сањало

By jeleenadragicevic, Wed, 09/16/2015 - 01:18

Вјетар улази кроз одшкринут прозор,
разноси свуда по соби њене мисли,
игра јој се косом.
Поглед јој лети на све стране,
као да неког тражи.
Очи јој сијају као мјесечина…
Одједном је мрак.
Можда је прегорјела сијалица,
можда је искочио осигурач…
А можда је само вријеме за спавање.
Она сања.
Свјетло није потребно да би се сањало!
Лелуја се на вјетру њен сан.
Испусти покоји уздах и напола преклопи очи.
Залута мало међу своја слова,
па опет сања.
Свјетло није потребно да би се сањало!
Негдје, можда, киша потапа свијет.
Она сања дугу.
Ушушка се у њене зраке
као у наручје онога који јој недостаје сад.
Под главу стави један облак мек и сања.
Свјетло није потребно да би се сањало!

Article Type

Comments