By dragonslayer, Thu, 05/26/2016 - 20:42

Osećam da menjam agregatno stanje,
dok cigaretama i pićem kidam niti DNK,
a beton, tako lepljiv i sumanuto klizav,
stao je baš tamo gde sam ja htela da prođem.

Zmijoliki oblici, izmileli posle kiše,
traže objašnjenje, obrazac,
definiciju uspeha
srozavanja dve stanice niže od dna.

Ne mogu da dopustim sebi

By snezastam, Tue, 05/24/2016 - 01:36

Lažem sebe da više ne želim to,
to što sam zamišljala do detalja,
čemu sam se nadala i čekala,
zbog tog se novom danu radovala.

Lažem da je sada nestala želja,
da mi je sa svećicom izgorela,
početno slovo na ključu limenke
sad je zauvek reciklirano.

By knjige, Fri, 04/29/2016 - 00:29

Izvode: Arsen Dedić i Bora Đorđević

Takvim sjajem može sjati
Ono što je prošlost sad,
Što ne može da se vrati,
Što je bilo ko zna kad.

Ljubav naša ranih ljeta
Za oboje bješe jad,
Sad je prava, sad je sveta,
Kada više nisam mlad.

By vera_mutic, Wed, 03/30/2016 - 19:52

Своје сам песме, из дланова неких
исплела ноћу, једног априла
шапате своје, сад тако далеке
трепераве звезде у очима вила

Неке сам нежне и обичне речи
Саткала брижно у песму о теби
па како љубав, са песмом о срећи
и после љубави живела не би...

А дланови неки , можда и твоји
у коси су сакрили танане риме

By knjige, Thu, 03/24/2016 - 22:18

Došao je dan, dan kao svaki drugi,
Kad jutro biva vedro, ponekad i sivo,
A mene nešto muči, ko' što muči druge,
Kakvo li je vreme s' one strane duge?
A mene nešto muči, ko' što muči druge,
Kakvo li je vreme s' one strane duge?

By radulovicmarija72, Mon, 03/21/2016 - 19:56

Mogu ja to,jedini moj.Mogu dokučiti gde luta ti pogled.
I svaku misao čitam ti kad oči sklopiš lažno.
Tu vatru koju donosiš mi,odavno je led
i to što precrtaš…o tako je važno!

Smem ja,jedini moj.Smem da stanem pred tvojom čarolijom.
Pa i da pravim se luda kad usne skloniš u stranu.
Tu ljubav koju imaš,zovem iluzijom,

By radulovicmarija72, Mon, 03/21/2016 - 19:36

U sutonu tom nestajemo, kao ptice što žure natrag u vrt,
taj suton što bio nam je dom, malena je slika na zidu mog tela.
Sve ono kad udahnula sam životom, bolje da bila je smrt,
da bojala sam se ko srna, da nestajala sam ko pahulja u jutra bela….

Hoćemo li želeti da sećamo se jednog dana nas?

By sandrabakaj, Sat, 03/19/2016 - 13:25

Napušteni roditeljski dom
Još uvijek je mirisao na kukuruzni kruh
I bestjelesne korake ravnodušnog majčinstva.

U uglu dječje sobe pronađena muzička kutija
Puna Mocarta i ožiljaka,
Trošni ormar
S policama za slaganje
Uvijek svježe nabranog mraza,

Sve to,
I poneki otisak
Očeve zjenice
Na nevidljivom akvarelu,

By sandrabakaj, Sat, 03/19/2016 - 13:16

Vjetrenjače su pojele
Don Kihota,
Okean ispljunuo Atlantidu.
Ništa više im neće iznenaditi srca,
Opasana kamenim aortama.

By sandrabakaj10, Sat, 03/19/2016 - 13:11

Pri odlasku, otac je rekao:
\"Parče neba u džep mora stati\",
a ja sam pomislio kako upravo pada kiša
i da nije vrijeme
za seljakanje sivila.
Krovovi bezbrižnosti
zgnječeni su dlanom koji nema crtu života,
zato je mati prerano odlepršala
u krošnju badema ispred džamije.

\"Parče neba u džep mora stati!\"
mahnito je ponavljao otac,