By makistojanovic, Wed, 12/02/2015 - 14:05

Liječiću te nesanicom,
hladnim čajem i bajatim keksom.

Zadatak će mi biti da te zaboravim,
deset puta na dan.

Ignorisaću te olujama raspoloženja,
smrznutim licem i stisnutim usnama.

Praviću se da te nije ni bilo. Lažljiva prošlosti.

Kupaću se u zaboravu,
svaki sekund na korak dalje biću ti.

By makistojanovic, Wed, 12/02/2015 - 14:02

Kao nikad dosad volim, opet usnama reči te čarobne mi hode.
Kao nikad se smešim očima što u mojim ogledalo traže.
Kao nikad se zagrljaju radujem i kao nikom ruku ti držim.
Kao ni u čijim, u tvojim se uzdasima pronađem
i kao nikad ni u čemu, u tvom se imenu sakrivam.
Kao nikad nikoga nebom te svojim zovem
i kao nikad dosad strahu ja leđa okrećem…

By vera_mutic, Thu, 11/05/2015 - 23:02

Пустићу, да ме заварају твоје речи
и вероваћу, свакој слаткој лажи
илузију среће, ја нећу да спречим
Срцу моме постајеш, све дражи и дражи...

Знам ја добро, све кораке и стазе
Сва раскршћа кишна, без сунца у олуји
и осећај тупи, кад’ хоће да те згазе
понос који носим, крвљу која струји...

By vera_mutic, Tue, 11/03/2015 - 01:25

И у сан сада, ретко ми дођеш
Понекад улицом само прођеш
Са прозора тада махнем ти само
Ти питаш нехајно ...да ли се знамо?

И понекад само, у сан ја ти дођем
Ти мирно чекаш да улицом прођем
и не знам ту улицу, ни име града
Ти стојиш и ћутиш, баш као сада....


Ти си у моме, а ја у твом сну

By vera_mutic, Sat, 10/24/2015 - 03:18

Не знаш ти ништа о мени,
не знаш ништа о ранама мојим,
романтичном сетом о очима судиш,
Ти бринеш бригу о ранама својим.

Моји су ожиљци без хируршког шава,
На моја су плећа слетеле птице,
У снове ми смрт све чешће сварти,
А јава губи и боју и лице...

By jeleenadragicevic, Tue, 10/20/2015 - 01:14

Силом прилика повриједим се на прелазу годишњих доба.
Промјена времена мијења и распоред ствари у мом ормару.
И распоред ствари у мојој глави…Цијели дан, ево, слажем књиге.
Претурам погледима по старим посветама, заборављеним римама…
И пронађем те тако. Једва дишеш, једва постојиш.
Затрпан си међу гомилом изблиједелих успомена,

By jeleenadragicevic, Tue, 10/20/2015 - 01:00

Својим гласним смијехом надјачавао је и пјесму славуја, рушио планине, надмудривао вјетрове…Био је љепши и од прољећа. Његов поглед био је топлији од сунчеве свјетлости, ријечи њежније од свиле…Ех, тај занесењак!

By jeleenadragicevic, Tue, 10/20/2015 - 00:39

Слегне раменима кад је питају.
Одмахне руком и некуд жури.
Заледиле је тешке ријечи,
смрзли је сви недосањани снови,
охладили дани без љубави.
Не жели ништа да каже,
не жели ништа ни да памти.
Кад бар не би имала шта.
И често је питају,
и често жури…
Изгуби се негдје у непрегледним даљинама

By midziland, Tue, 10/13/2015 - 16:27

Živi. Nemoj dozvoliti da život prolazi pored tebe, uhvati ga, jer te on neće čekati. Svaki trenutak iskoristi na najbolji mogući način. Radi ono što voliš i voli ono što radiš. Neka ljubav bude tvoja pokretačka snaga i moć. Uživaj u sitnicama, veseli se i smej. Idi hrabro napred, nikada ne reci nikad. Gledaj na sve pozitivno, ne daj da te savlada tuga, učini život zanimljivijim.

By m.samka74, Fri, 10/09/2015 - 17:42

Stani pero moje, zastani na tren,
moje suze nemogu više da teku...
Pišeš mojim suzama, koje teku,
a oči, oči su se umorile,
sačekaj bar malo neka progledaju...
Možda pero moje, možda je vrijeme
za pjesme nove, za manje tužne,
možda napišemo neku,
hm, znam da neću, al ipak,
lijepo je pomisliti bar na tren,