By m.samka74, Fri, 10/09/2015 - 17:40

Lomili su me vjetrovi i oluje,
veliki valovi i struje,
lomili su me, dok me neslomiše..
Nemam snage da ustanem,
nemam snage da se pomaknem...
Ponizna pred Tobom sjedim,
spuštene glave, sklopljenih ruku,
molim Ti se Jedini, pomozi mi,
pruži mi ruku...
Pruži mi nadu, daj mi snage
da izguram ove dane...

By vera_mutic, Tue, 10/06/2015 - 01:34

Затворим очи и чекам
Да из неких далеких светова дође сећање
И обоји моје сиво платно Бојама,
које више немају име ни значење...

Затворим очи и чекам
Да се сетим изговорених речи
И твог лица које изненађено трепери,
Да се сетим, свих важних и неважних ситница...

By vera_mutic, Sun, 10/04/2015 - 15:56

Сретох те поново, Љубави моја,
и видех птице, на танкој жици
Сретох те поново Љубави моја,
к'о страдалу војску у страшној бици.

И труба је свирала... за победе неке,
за дане пораза, Љубави моја,
за снове о срећи, већ давно далеке
кад рекох ти тихо, да само сам твоја ....

Сретох те поново, без речи, без срца

By vera_mutic, Sun, 10/04/2015 - 15:55

Ех, да....
Може проћи неколико живота
А ја ти не могу објаснити ни показати
Које боје је подрхтавање срца
И како звуче искре у очима мојим
И како љубав, плави моје биће

By vera_mutic, Sat, 10/03/2015 - 16:32

Срећа је била бескрајна, дуга
Када на свет дошла си ти,
Као и љубав, чекана нежна
Цвет у сред зиме, над којим се бди...

И расла си приметно, а стасала нагло
К'о пролећна киша, што прене из сна,
У очима мојим, још увек си дете,
Ал' ево , већ жена, што хоће и зна...

By geniusnet123, Tue, 09/29/2015 - 22:37

U jeku nadolazecih, prefarbanih reci je stojala jedna kratka, neobrazovana tajna i sirila je svoje oci ka istom takvnom pomalo izgubljenom liku maglovitih svodova. Nije vise bilo mesta ni za jednog jedinog, iole malog, za nijansu neobicnog senovitog govora. Samo reci i reci, bez glasa i reda, bez postenja i dugotrajne vere, isle su daleko, a puta nije bilo.

By vera_mutic, Tue, 09/22/2015 - 00:08

На таласу путујем до мирне луке,
Кад нежно ме загрле твоје руке,
плаветнило мора узме ме целу,
Тонем и израњам, на твоме телу

На длану ти нестајем ко пахуља бела
па оросим косу и врх твог чела
уз музику нежну, те меке звуке
опет ме врате твоје руке

By vera_mutic, Fri, 09/18/2015 - 22:16

То што те сретох на раскршћу тада
Једном од многих у времену туге,
И што се небо сиво и тешко
Озари веселим бојама дуге...
Случајно није...

То што су усне пољубиле твоје
С немиром чудним у грудима...глави
То што су птице полетеле с гране
У оку црном, са небом плавим...
Случајно ...није

By jeleenadragicevic, Wed, 09/16/2015 - 01:18

Вјетар улази кроз одшкринут прозор,
разноси свуда по соби њене мисли,
игра јој се косом.
Поглед јој лети на све стране,
као да неког тражи.
Очи јој сијају као мјесечина…
Одједном је мрак.
Можда је прегорјела сијалица,
можда је искочио осигурач…
А можда је само вријеме за спавање.
Она сања.

By jeleenadragicevic, Wed, 09/16/2015 - 01:10

Све чешће те заборавим.
Подигне ме јутарње сунце на десну ногу
и неуморним корацима прошетам по свим пастелним бојама.
Одсједнем на неком облаку и посматрам:
живот је лијеп, одјекује смијех, миришу маслачци ношени вјетром…