Bolesnička soba broj 3

Iz recenzija :

’’Najnovija knjiga pesama, ovog zrelog i samosvojnog pesnika, pod naslovom Bolesnička soba broj 3, versički artikuliše i invocira ne samo temu već i psihopoetički status pojedinca u (sopstvenoj) bolesti i na tragu je onih ostvarenja u savremenoj srpskoj poeziji koja čine dela Stevana Raičkovića Pesme o crnom Vladimiru, ili, pak knjige Adama Puslojića, Miloša Komadine, Milana Đorđevića, Enesa Halilovića. Bez okolišanja se može konstatovati, da su savremeni srspki pesnici, vrlo ubedljivo ali i originalno, znali da se nose s temom bolesti, u stilsko značenjskoj konstektualizaciji u rasponu od duboko ličnog pročišće­nja do različitih, učitanih ili transponovanih analogija – od antike do angažovanog verizma.’’

Radivoj Šajtinac

’’Očigledno, Vlahović, natapa liriku kolokvijalnim go­vorom, dovoljno jasno, da smeškaš se u snu/ simbolima no­vih slika i time otvara novu šansu, posve narativne po­etike, koja ume da bude opasno zavodljiva.’’

Milutin Ž. Pavlov

’’Svet se u „Sobi broj 3“ deli na pacijente i ostatak ba­natskog sveta. Tampon ili katalizator je Radovan Vlahović jer je pesnički subjekat sav stao u njegovu nestrpljivo na­srtljivu senku.’’

Miljurko Vukadinović

’’Verujte mi, Radovan Vlahović nije pesnik. Radovan Vlahović je lekar koji leči od ovog života i vodi Vas u život večni.’’

Živica Brusin