Fotografija
Podnaslov dela je: Svetilnik srpstva u vekovnoj tami.
Odlomak:
Počevši na Savindan 1895. godine, pa sve do 10. oktobra 1909, „Carigradski glasnik” objavio je preko 50 hiljada članaka i vesti različite tematike.
Sem onog što smo zabeležili: od Severnog pola do Južne Afrike; od privrede Amerike do pravoslavlja u Kini; od pronalaska pisaće mašine, prve letilice, kuće od aluminijuma, uzgajanja stoke, gajenja svilenih buba i bezbrojnih biljnih kultura; zdravstvenih, etičkih i domaćinskih saveta; rusko-japanskog rata; Prve mirovne konferencije u Hagu; dela lepe književnosti… – stvarnost čitave planete oslikavana je perom malobrojnog tima stalnih i ogromnog broja spoljnih saradnika „Carigradskog glasnika”.
Opredelivši se da čitaocima približimo samo jedan deo saznajnog majdana neprocenjivog bogatstva pisane reči, radujemo se zbog svega što smo među stranice ove knjige stavili, a tužni zbog svega što smo propustili.
Kako pisati putopis hodeći kroz časopis? Svaki putopisac birao bi druge staze – jedinstvenog puta nema.
Blagodareći Bogu na susretu sa oživljenom prošlošću, nadamo se da smo je makar u izvesnoj meri predstavili i drugima.
Odlomak:
Počevši na Savindan 1895. godine, pa sve do 10. oktobra 1909, „Carigradski glasnik” objavio je preko 50 hiljada članaka i vesti različite tematike.
Sem onog što smo zabeležili: od Severnog pola do Južne Afrike; od privrede Amerike do pravoslavlja u Kini; od pronalaska pisaće mašine, prve letilice, kuće od aluminijuma, uzgajanja stoke, gajenja svilenih buba i bezbrojnih biljnih kultura; zdravstvenih, etičkih i domaćinskih saveta; rusko-japanskog rata; Prve mirovne konferencije u Hagu; dela lepe književnosti… – stvarnost čitave planete oslikavana je perom malobrojnog tima stalnih i ogromnog broja spoljnih saradnika „Carigradskog glasnika”.
Opredelivši se da čitaocima približimo samo jedan deo saznajnog majdana neprocenjivog bogatstva pisane reči, radujemo se zbog svega što smo među stranice ove knjige stavili, a tužni zbog svega što smo propustili.
Kako pisati putopis hodeći kroz časopis? Svaki putopisac birao bi druge staze – jedinstvenog puta nema.
Blagodareći Bogu na susretu sa oživljenom prošlošću, nadamo se da smo je makar u izvesnoj meri predstavili i drugima.
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments