Kako ti se sa mnom čini hodati po mesečini

Pesma....br /br /Šta je pesma? Najlepši način da se život pretoči u reč. Da se uhvati trenutak. Da se rečima dočara sva ona čarolija života koja nas nemušto opija, pa se pitamo možemo li dalje? Pesma je način za trajanje. Uhvaćena prolaznost, zarobljena misao, naša mogućnost da se setimo da smo u nekom vremenu prošlom kao ljudi postojali. Da je i tada u srcu kucao život...ljubav...osećanja.br /br /Pesma je staza bola, putanja tuge, topao osmeh na usnama, suza, poljubac, radost, život...Pesma je život.br /Pesnikbr /Ko je pesnik? To je trag svetlosti koji putuje kroz vreme. To je tanka nit između početka i kraja. To je očaj zarobljen rečima i stavljen pred dušu kao trajanje. Pesnik je čarobnjak izraza života, onaj koji zaranja u dubine i traži bisere mukom skamenjene, da ih na papir kao reč postavi. On je svedok usana neljubljenih, nebo prekriveno kišom, stepenik ka raju, deo srca otkinutog životom, i bačenog pred noge gladnih. Pesnik je heroj koji pada za drhtaje svoje, kao ratnici na polju boja. On je iskra krvi vatre, on je voda koja gasi, vetar koji misao raznosi kroz trajanje, onaj koji će znati istoriju svoju. Pesnik je života svedok.br /br /Postoji jedan peroid u životu čoveka kog se ljudi onako sa setom sećaju. I niko ne zna gde je ta tačka u kojoj bezbrižnost detinjstva prestaje, a počinje realan život. I prepreke kao planine nepremostive počnu da se ređaju, rastu i gomilaju se. Pa čovek shvati da to što će ga kroz život pratiti nije samo ono sećanje na bezbrižne dane, već težina njegovog puta zavisi od svetla koje može sijati tako jako da svaki mrak života osvetli. Svetlost koja i sunce zaseni, svetlo je ljubavi. br /br /Pesnik Nebojša Veličić osvetlio je svoju zvezdu. On je heroj koji ničice pada pred svojim stihom, pevajući o lepotama života. Hodajući putem svog odrastanja, začuđen onim što bi ga na svakom raskršću života čekalo, kroz sva iskušenja poziva se na ljubav. I jasno je, da ma koliko čovek bio mudar, nikada ne može znati šta je u njegovoj knjizi života zapisano. Ali može u svom srcu izgraditi svoju veru, pa je kao nit zlatnu provući kroz sva iskušenja života.br /br /Čitajući poeziju Nebojše Veličića mi pratimo nit njegovog života. Od prve ljubavi do prvog oblaka. Od prvog osmeha do prve suze. Od nesvesnosti do spoznaje da je detinjstvo bila jedna ušuškana topla staza, a da ono što ga dalje čeka ima i poneku kap kiše.