Fotografija
Iz recenzija :
’’Milutin G. Stojanović je dosledni "aktivistički idealist." Iako ne pominje ideje značajnih socijal-utopista (nemetafizičara) Tomasa Mora, Kampanelu, Sen Simona, Furijea i Ovena, kao i ideje Francuske revolucije (1789) i Pariske komune (1871), on ima oslonac na njih, jer su se definitivno iskristalisale u anticipatorskom i razotuđujućem delu "Hegelove levice," u kojoj uz Fojerbaha i Engelsa, trijumfuje vizija Marksovog pravednog društva oslobođenog alijenacije. Stojanović je dosledni zagovornik i adept modernističkog projekta nasuprot post-avangardnoj filozofiji usporednosti (parataksiji) autorski usitnjenog pluralizma mišljenja, na primer, francuskih "novih filozofa," bez glavnog toka stvari, što kulminira idejom "kraja filozofije," nagoveštene od Vitgenštajna, i idejom tzv. post-filozofije. Stojanović zagovara i projekt koji tako moćno personifikuje filozof nade Ernst Bloh u svojoj konkretno-utopijskoj par excellence humanističkoj viziji ontologije "još-ne-bitka" (Das Prinzip Hoffnung).’’
Kosta Vasiljković
’’U vreme izbijanja velike krize 2008, Wall Street Journal je ocenio da je ’Karl Marks bio u pravu kada je nagovestio da će se kapitalizam sam od sebe urušiti.‘ Kriza od 2008 je druga runda enormne depresije iz 1929. Marksovo monumentalno delo ’Kapital‘ ponovo postaje jedno od najvažnijih analiza aktuelnog političko-ekonomskog sistema. Nakon dužeg perioda neoliberalne indoktrinacije sve veći broj ekonomskih stručnjaka opet ’otkriva‘ Marksa i pridaje važnost njegovom delu. Nema sumnje da je stvorio temelj za nastanak revolucionarne socijalističke misli. Ipak, prečesto se fokus stavlja na politički segment, zaboravljajući njegovu detaljnu ekonomsku analizu kapitalizma. Prema Marksu, kapitalizam egzistira od jedne do druge krize. Iz današnje perspektive sa sigurnošću se može potvrditi kako je njegovo učenje o oscilaciji ekonomskih kriza bilo tačno. Nakon svake krize, a bilo ih je dosta, kapitalizam se nekim ’čudom‘ oporavljao, uz privremeni prosperitet. U stvarnosti nije se radilo o nikakvom ’čudu,‘ nego o jednostavnom rešenju. Da bi se podigao pred njim je bio imperativ osvajanja novih tržišta, što se u brojnim slučajevima sprovodilo ’ognjem i mačem.‘ Oporavak se vršio i putem eksploatacije sve većeg broja ljudi. Marks je govorio da kapitalizam, ako se još želi održati, mora da uđe u svaki kutak Planete i podredi je svom načinu delovanja. Kada na kraju zavlada svim tržištima i postane globalan, ponestaće mu prostora za ekspanziju i tada sledi njegov konačan kolaps.“
Nouriel Roubini
’’Milutin G. Stojanović je dosledni "aktivistički idealist." Iako ne pominje ideje značajnih socijal-utopista (nemetafizičara) Tomasa Mora, Kampanelu, Sen Simona, Furijea i Ovena, kao i ideje Francuske revolucije (1789) i Pariske komune (1871), on ima oslonac na njih, jer su se definitivno iskristalisale u anticipatorskom i razotuđujućem delu "Hegelove levice," u kojoj uz Fojerbaha i Engelsa, trijumfuje vizija Marksovog pravednog društva oslobođenog alijenacije. Stojanović je dosledni zagovornik i adept modernističkog projekta nasuprot post-avangardnoj filozofiji usporednosti (parataksiji) autorski usitnjenog pluralizma mišljenja, na primer, francuskih "novih filozofa," bez glavnog toka stvari, što kulminira idejom "kraja filozofije," nagoveštene od Vitgenštajna, i idejom tzv. post-filozofije. Stojanović zagovara i projekt koji tako moćno personifikuje filozof nade Ernst Bloh u svojoj konkretno-utopijskoj par excellence humanističkoj viziji ontologije "još-ne-bitka" (Das Prinzip Hoffnung).’’
Kosta Vasiljković
’’U vreme izbijanja velike krize 2008, Wall Street Journal je ocenio da je ’Karl Marks bio u pravu kada je nagovestio da će se kapitalizam sam od sebe urušiti.‘ Kriza od 2008 je druga runda enormne depresije iz 1929. Marksovo monumentalno delo ’Kapital‘ ponovo postaje jedno od najvažnijih analiza aktuelnog političko-ekonomskog sistema. Nakon dužeg perioda neoliberalne indoktrinacije sve veći broj ekonomskih stručnjaka opet ’otkriva‘ Marksa i pridaje važnost njegovom delu. Nema sumnje da je stvorio temelj za nastanak revolucionarne socijalističke misli. Ipak, prečesto se fokus stavlja na politički segment, zaboravljajući njegovu detaljnu ekonomsku analizu kapitalizma. Prema Marksu, kapitalizam egzistira od jedne do druge krize. Iz današnje perspektive sa sigurnošću se može potvrditi kako je njegovo učenje o oscilaciji ekonomskih kriza bilo tačno. Nakon svake krize, a bilo ih je dosta, kapitalizam se nekim ’čudom‘ oporavljao, uz privremeni prosperitet. U stvarnosti nije se radilo o nikakvom ’čudu,‘ nego o jednostavnom rešenju. Da bi se podigao pred njim je bio imperativ osvajanja novih tržišta, što se u brojnim slučajevima sprovodilo ’ognjem i mačem.‘ Oporavak se vršio i putem eksploatacije sve većeg broja ljudi. Marks je govorio da kapitalizam, ako se još želi održati, mora da uđe u svaki kutak Planete i podredi je svom načinu delovanja. Kada na kraju zavlada svim tržištima i postane globalan, ponestaće mu prostora za ekspanziju i tada sledi njegov konačan kolaps.“
Nouriel Roubini
Publisher
ISBN
9788676862191
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments