Fotografija
Svi ogledi iz ove knjige – ili njena poglavlja – imaju ambiciju da kritički revalorizuju široko shvaćenu književnu kritiku, ali ne u smislu sinteze, već, što i podnaslov kaže, kao prilozi za neku buduću teoriju i istoriju srpske književne kritike. Ali ne samo književne. Kako će se videti u ogledima, shvatanje književne kritike u njima je prošireno, u skladu sa savremenim nalogom za interdisciplinarnošću književnonaučnih proučavanja, tako da se smisao književne kritike razmatra u kontekstu ne samo književne teorije već i ostalih humanističkih disciplina. A to je već jedno metakritičko promišljanje, i zato je u naslovu kritici pridodat i termin metakritika, koji upravo mapira potrebu da se teorijski preosmisli i kontekstualizuje književnokritička praksa.
U prvom ogledu „Metakritika i/li književna teorija“, koji je inače poslednji nastao, osim što je napisan kao studija koja bi trebalo da objedini čitavu knjigu, sebi sam postavio zadatak da na opšteteorijskom planu pokušam da raščivijam termine, a samim tim delimično i probleme koji se u knjizi postavljaju. Na osnovu kratkog sumarnog pregleda osnovnih pojmova nauke o književnosti, dolazi se do preciznijih distinkcija nekih pojmova koji su se na metodološkom horizontu pojavili u poslednjih četrdesetak godina, na prvom mestu do definicije pojma metakritike. Pri tome se ispituje odnos metakritike prema književnoj teoriji i teoriji književnosti (razlika između ova dva termina veoma je važna i za definisanje same metakritike), da bi se naposletku na primerima pokazalo kako bi metakritika mogla da izgeda u konkretnoj kritičkoj praksi.
Sledi zatim studija „Estetička kritika i književna teorija“, u kojoj je i dalje akcenat rasprave na teorijskim problemima pri proučavanju srpske književne kritike. U njemu se odvija pokušaj da se književnoteorijski i književnoistorijski precizno pokaže kako se termin estetička kritika upotrebljavao u istoriji srpske književne kritike, da bi se na osnovu toga uspostavilo jasno određenje ovog pojma. Zatim se raspravlja kakav je odnos estetičke kritike i književne teorije, da bi se na koncu dao predlog koji bi se kritičari druge polovine dvadesetog veka mogli podvesti pod ovu tipološku odrednicu.
U prvom ogledu „Metakritika i/li književna teorija“, koji je inače poslednji nastao, osim što je napisan kao studija koja bi trebalo da objedini čitavu knjigu, sebi sam postavio zadatak da na opšteteorijskom planu pokušam da raščivijam termine, a samim tim delimično i probleme koji se u knjizi postavljaju. Na osnovu kratkog sumarnog pregleda osnovnih pojmova nauke o književnosti, dolazi se do preciznijih distinkcija nekih pojmova koji su se na metodološkom horizontu pojavili u poslednjih četrdesetak godina, na prvom mestu do definicije pojma metakritike. Pri tome se ispituje odnos metakritike prema književnoj teoriji i teoriji književnosti (razlika između ova dva termina veoma je važna i za definisanje same metakritike), da bi se naposletku na primerima pokazalo kako bi metakritika mogla da izgeda u konkretnoj kritičkoj praksi.
Sledi zatim studija „Estetička kritika i književna teorija“, u kojoj je i dalje akcenat rasprave na teorijskim problemima pri proučavanju srpske književne kritike. U njemu se odvija pokušaj da se književnoteorijski i književnoistorijski precizno pokaže kako se termin estetička kritika upotrebljavao u istoriji srpske književne kritike, da bi se na osnovu toga uspostavilo jasno određenje ovog pojma. Zatim se raspravlja kakav je odnos estetičke kritike i književne teorije, da bi se na koncu dao predlog koji bi se kritičari druge polovine dvadesetog veka mogli podvesti pod ovu tipološku odrednicu.
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments