Poljski put / Opuštenost

Na početku svog misaonog puta Hajdeger je odredio stvar mišljenja sa mesta fulizofije (ili, drugačije rečeno, stvar filozofije sa mesta metafizike, odnosno filozofije kao metafizike), jezikom filozofije (kao metafizike) – kao pitanje o smislu bistvovanja. Mesto i jezik metafizike pokazali su se, najmanje, ograničenima, ako ne i potpuno nedovoljnim za promišljanje ovog pitanja, kao i za pokušaj „destrukcije metafizike“, koji je u biti ostao metafizički, i stoga napušten. Ova dva Hajdegerova teksta predstavljaju izvod, izvođenje iz filozofije, a uvod u mišljenje novog, drugačijeg početka, ono mišljenje kojemu se tek valja naučiti, „mišljenje srca“, ono koje otvara mogućnosti nove metafilozofije, metafizike, metapolitike..., misleći pod tim ne ono s one strane filozofije, etike, politike, nego upravo suprotno – ovo, s ove strane.