Fotografija
Milošević gleda decu očima ispunjenim životnom i pesničkom radošću. I dok gleda, on na prvom mestu vidi i raspoznaje radost. Sve je radost – dete, dečja igra, svet detinjstva. Tu su i najbistriji izvori radosnih osećanja i pesničkih doživljaja. Prava radost se jedino tu i može doživeti. Radost, neiscrpna i neponovljiva. Kao što je neponovljivo i detinjstvo. Radosnim obraćanjem detetu i vraćanjem u detinjstvo, Milošević u svoju pesmu ugrađuje brojne afektivne slike i signale sna i mašte. Njima preinačava svet realnosti oko sebe i, slično detetu, zamišlja neku drugu stvarnost u kojoj mačak jaše na sunčevom zraku, zec oblači dečakovu bundicu, krokodil prodaje sladoled, zec i petao kreću u rat protiv slona. Čudesni prizori se smenjuju, spontano su uvedeni u pesnički red, pažljivo uobličeni i skladno komponovani…
Topics
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments