Salon za negu duša

ŽIVA VATRA ŽIVOG BIĆAbr / Nad knjigom Salon za negu duša, kao temeljni, središnji umetak, neprelazno i neprolazno, bdi kratki ciklus pod nazivom Tamnooka pesma, posvećen rođenju sina Matije. Ti stihovi su redak trenutak srećnog spoja života i umetnosti, susreta koji je pomogao svešćenju, izmirio suprotnosti i, na višem planu, dao potvrdu prirodi kao vaspitnomoralnom, naraštajnom senzoru saglasja sa Božjim zakonima. To je ono naročito požrtvovanje umetnika koji je pristao na zemaljsku sudbinu, prepoznavši u njoj visoke zadatke sledstva. Porođajna muka je blagoslovena, u svakom smislu - najpre prirodnom, ali i umetničkom. Pravi trijumf je - trijumf žive vatre živog bića. Sve aleksandrijske biblioteke nisu vredne detinjeg osmeha, jer je život nedostižan - i samo je takva negacija umetnosti ono što je održava i kada sve postane pepeo. Naizgledni nihilizam umetnikov je najtvrđi oslonac tvoračkom tainstvu, to je poklonjenje pred životom koji nedostižno diše, preobražava se, razrasta i putuje svom ciljubr / (Vladimir Jagličić,2005.)